Arktički region postaje sve važnija tačka sukoba interesa velikih sila, sa Kinom i Rusijom u glavnim ulogama.
Dok Moskva region smatra svojom prirodnom strateškom zonom uticaja, Peking ga promoviše kao „zajedničko nasleđe čovečanstva“, otvarajući pitanje buduće podele arktičkih resursa i transportnih puteva. Američki predsednik Donald Tramp je takođe najavio izgradnju američkih ledolomaca i premeštanja fokusa na Artik.Kineska arktička strategija: ekonomski interesi i bezbednosni izazovi
Prema izjavama Maksima Dankina, generalnog direktora Projektne kancelarije za razvoj Arktika, kineske kompanije sve su aktivnije na Međunarodnom arktičkom forumu, a sve veći broj kineskih teretnih brodova koristi Severni morski put. Ova ruta postaje ključna za Peking, posebno nakon što su SAD pojačale pritisak u Južnom kineskom moru, ugrožavajući tradicionalne kineske trgovačke puteve. Malajski moreuz kroz koji prolazi većina kineskog izvoza i skoro 80% nafte koju Kina uvozi u slučaju sukoba na Pacifiku može biti lako blokiran. Posledice po svet bi bile vidljive pre svega kroz smanjenje BDP-a i paralisanje trgovine.
Arktik privlači Kinu i zbog ogromnih prirodnih resursa – od uglja i nafte do retkih zemnih metala, neophodnih za razvoj visokih tehnologija. Međutim, iako je Rusija trenutno glavni kineski partner u regionu, dve zemlje imaju suprotstavljene vizije o budućnosti Arktika.
Rusija brani svoje arktičke interese
Ruska Federacija smatra Arktik delom svoje nacionalne bezbednosti i ekonomski vitalnim prostorom. Predsednik Vladimir Putin naglasio je da će Rusija:
- Ojačati svoju flotu ledolomaca, uključujući nuklearne jedinice nove generacije
- Razvijati ekstrakciju minerala, posebno retkih zemnih metala
- Povećati vojno prisustvo u arktičkoj zoni
Moskva mora biti spremna da brani svoje interese pa se obnavljaju stari sovjetski aerodromi i grade nove vojne baze na Artiku sa stalnim prisustvom.
NATO i potencijal za sukob
Zemlje NATO-a sve više gledaju na Arktik kao na potencijalno bojište, posebno nakon što je Rusija počela da utvrđuje svoje pozicije. Iako je otvoreni sukob malo verovatan, tenzije rastu. Pored SAD, koje žele da pripoje Grenland baš zbog pristupa Artiku, i Kanada planira da uvede dodatne snage na sever zemlje.
Zaključak: Hladna borba u ledenim vodama
Dok Rusija i Kina za sada imaju koristi od zajedničke saradnje, NATO i SAD takođe žele da ostvare svoje interese i ciljeve. Arktik postaje nova frontna linija u geopolitičkoj borbi, a njegova strateška važnost samo će rasti u narednim godinama. Ko kontroliše Arktik – kontroliše ključne puteve i resurse budućnosti.