Америчка војска први пут испалила Томахаwк из система Тyпхон у јединици намењеној Европи

Америчка војска је 28. септембра у бази Цхина Лаке у Калифорнији први пут испалила Томахаwк Ланд Аттацк Миссиле из система Тyпхон у оквиру 3. батаљона 12. артиљеријског пука, јединице везане за европски правац. Реч је о првом гађању овог система у саставу формације 2. вишедоменске групе са седиштем у Немачкој. Иако је лансирање изведено у САД, његов политички и оперативни смисао усмерен је ка Европи.

Овај потез није техничка ситница нити рутинска обука. Америчка војска је копненим снагама дала средство које доноси домет до око 1.000 миља, односно приближно 1.600 километара, што је озбиљан искорак у односу на ХИМАРС, који исти батаљон такође користи и чији је домет знатно мањи, до око 186 миља. Копнена војска тако добија способност дубоког удара која је до скоро била пре свега у рукама морнарице и ваздухопловства.

Копнени Томахаwк мења улогу америчке војске у Европи

Тyпхон, познат и као Мид-Ранге Цапабилитy, може да користи две врсте морнаричке муниције: Стандард Миссиле-6 и Томахаwк Ланд Аттацк Миссиле. То значи да једна копнена јединица добија већу флексибилност и дубину удара. У пракси, то шири избор циљева и смањује зависност од других родова војске када треба дејствовати на великој даљини.

За америчку војску у Европи то је суштинска промена. До сада су копнене снаге на том правцу за најдаље ударе морале да се ослањају на заједничке капацитете ширег савезничког система. Са Тyпхон, део тог терета пребацује се на копнене формације. То убрзава одлуку и даје командантима више опција у раној фази кризе.

Зато је прво испаљивање Томахаwк у овој јединици важније од саме чињенице да је тест успео. Америчка војска показује да жели да у Европи има сопствену копнену платформу за дубоке ударе, а не само ротационо присуство класичних артиљеријских средстава. То је порука и савезницима и противницима да се европски правац уклапа у образац који је већ виђен у Пацифику.

Зашто је лансирање изведено у Калифорнији

Гађање је било део петонедељног програма обуке на поморској ваздухопловној станици Цхина Лаке, са циљем да се посада и јединица уведу у практичну употребу Тyпхон. То показује да се гради стварна способност употребе. Без оваквих гађања, прича о далекометним ударима остаје на нивоу папира и презентација.

Истовремено, чињеница да се прво лансирање за европску јединицу дешава на територији САД говори да распоређивање у Европи још није ушло у стабилну фазу. Планирано упућивање јединице у Европу током ове године отказано је у мају, у оквиру ширег смањења кретања америчке војске ка европском континенту. То не значи да је пројекат суштински успорен, већ да се темпо прилагођава политичким и логистичким околностима.

Тај детаљ је важан јер открива реалну слику. САД желе ову способност у Европи, али не желе да је пребацују без завршене обуке. Прво се увежбава посада, затим се проверава процедура, па тек онда следи сталније или чешће присуство на европском тлу. То је опрезан, али јасан модел увођења нове ракетне компоненте.

Вишедоменске групе као окосница новог приступа

3. батаљон 12. артиљеријског пука припада 2. вишедоменској групи, формацији са седиштем у Немачкој. Ове групе су замишљене да делују у домету непријатељских снага, са задатком да брзо откривају и ремете извиђачке, надзорне и нишанске способности противника. То се не ради само ракетама. Комбинују се сајбер дејства, електронско ратовање и далекометни удари.

У том склопу Тyпхон није издвојен систем, већ кинетички део шире конструкције. Ако електронско ратовање и извиђање отворе простор, Тyпхон треба да га искористи за удар на дубинске циљеве. Зато овакве јединице имају већу вредност од класичне артиљеријске батерије. Оне спајају обавештајну, електронску и ударну компоненту у један оперативни ланац.

Америчка команда за Европу ову јединицу види као главни кинетички инструмент прецизне ватре великог домета у оквиру америчке војске у Европи и Африци. То значи да се на ову формацију рачуна као на носиоца новог модела копненог одвраћања, са већим оперативним дохватом него што га имају класични ракетни системи кратког и средњег домета.

Поуке из Пацифика и последице по НАТО

Тyпхон више није експеримент ограничен на један театар. Америчка војска га је током претходне две године уводила у Пацифику, укључујући распоређивања на Филипине и у Јапан. После 30 месеци присуства у том региону, америчка страна већ има практична искуства око употребе, обуке и интеграције система у шире заједничке операције. Сада се тај модел преноси и на европски правац.

За НАТО је ово важна промена јер се спектар копнених удара проширује изван онога што је до сада носио ХИМАРС. Ако јединица у Немачкој добија способност лансирања Томахаwк, онда се мења и начин на који савез може да планира распоређивање ватрених средстава, покривање дубине и поделу задатака између копнене војске, морнарице и ваздухопловства.

Последице су двоструке. Са једне стране, САД добијају снажнији инструмент одвраћања у Европи, јер копнене снаге више нису ограничене само на краће домете. Са друге стране, свако будуће распоређивање Тyпхон у Европи изазваће додатну пажњу и политичку реакцију, јер копнени Томахаwк превазилази оквире обичне артиљеријске модернизације.

Суштина је проста: америчка војска у Европи добија оружје које попуњава празнину између класичне артиљерије и удара које су до сада преузимали други родови. Прво лансирање Томахаwк из Тyпхон у јединици намењеној европском правцу зато је јасан сигнал да Вашингтон гради дугорочну копнену ракетну архитектуру великог домета и на континенту, а не само у Пацифику.

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *