Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је да су Сједињене Државе уочи рата са Ираном подигле своју одбрамбену поставку на максимум, али је упркос томе Иран успео да погоди америчке авионе у Саудијској Арабији.
Та чињеница отворила је озбиљно питање да ли концепт заштите ваздухопловних средстава, који је првобитно развијан за могући сукоб са Кином, уопште може да функционише у условима блискоисточног ратишта.
Хегсет је у уторак, након иранског удара на базу у Саудијској Арабији у којем је, према наводима, уништен амерички радарски авион E-3 Sentry, а оштећено више танкера KC-135 Stratotanker, поручио да је Пентагон још пре почетка сукоба предузео све како би одбрамбене способности биле максимално ојачане. Он је нагласио да је то обухватало не само утврђивање положаја, већ и распоређивање снага на више локација, како би се избегло да људство и техника буду концентрисани на једном месту.
Распршивање снага као кључна мера заштите
Према Хегсетовим речима, један од основних принципа америчке припреме било је управо избегавање груписања људи и технике на истој локацији. Уз то, како је навео, приоритет у позоришту операција представља и изградња већег броја бункера, јачање положаја и унапређење слојевите противваздухопловне одбране. Порука Пентагона била је јасна: заштита трупа и кључних средстава подигнута је на највиши могући ниво.
Ипак, упркос тим мерама, иранске ракете и дронови погодили су у петак Prince Sultan Air Base у Саудијској Арабији. Према писању Air and Space Forces Magazine, у нападу је уништен E-3, оштећени су танкери KC-135, а рањено је и десетак америчких војника. NPR је потом објавио и да је у истом нападу оштећен још један E-3.
Концепт ACE настао је због Кине, али се сада тестира против Ирана
Оваква врста удара управо је сценарио који амерички војни планери последњих година покушавају да избегну. Уочи сукоба са Ираном, америчко ваздухопловство је, пре свега због растуће претње могућег рата са Кином, усвојило нови приступ распоређивању снага, познат под називом Agile Combat Employment, односно ACE. Овај концепт унет је у доктрину ваздухопловства 2022. године и предвиђа прелазак са централизоване инфраструктуре на мрежу мањих, расутих локација, што треба да отежа планирање противнику и командантима обезбеди више оперативних опција.
У пракси, то значи да се авијација не држи на једном месту, већ се снаге шире и брзо премештају између различитих база како би противник што теже пратио њихов положај. Поред кинеске претње, амерички званичници су као важан извор поука истицали и рат у Украјини, посебно ризике којима су авиони изложени док се налазе на земљи.
Само премештање авиона није довољно
Иако је Хегсет говорио о распршивању, није јасно у којој мери је америчко ваздухопловство током операција против Ирана заиста примењивало ACE концепт у пуном обиму. Познато је да неки амерички авиони делују са удаљенијих база, попут бомбардера који полећу из Велике Британије, док Wall Street Journal наводи да САД користе између 15 и 20 база у региону.
После иранског удара, аналитичари су указали да је распршивање снага свакако разумна и неопходна мера, али да само по себи није довољно. Оно мора бити праћено комбинацијом пасивне и активне одбране, а његову ефикасност могу ограничити и врло конкретни логистички проблеми на терену, као и све напредније способности противника, укључујући приступ сателитским снимцима готово у реалном времену.
Стаси Петиџон, директорка одбрамбеног програма у Центру за нову америчку безбедност, оценила је да би ACE требало значајно да смањи број оштећених авиона у нападима на ваздухопловне базе, јер спречава њихово груписање. Према њеној оцени, суштина овог концепта лежи у честом и брзом померању снага, што би у случају Ирана могло бити изводљиво с обзиром на, како је навела, релативно умерен интензитет дневних удара дроновима и ракетама.
Камуфлажа, мамци и ојачана склоништа
Петиџон је, међутим, упозорила да је САД потребно више ојачаних склоништа за авионе, али и креативнији приступ распореду и начину извођења операција. То, према њеним речима, подразумева и бољу камуфлажу, као и употребу мамаца који би могли да обману Техеран.
Тим Волтон из Института Хадсон указује да је ACE важан и за велике авионе за допуну горивом као што је KC-135, али да њихова употреба зависи од инфраструктурних ограничења. Такви авиони морају имати приступ великим резервама горива, које нису доступне на свакој локацији, а за полетање под пуним оптерећењем потребне су им и дуге писте. За разлику од њих, ловачки авиони могу користити већи број аеродрома.
Он наглашава да одржавање ваздушних операција под ударом захтева читав спој пасивне заштите, као што су расподела, расипање, рано упозоравање, камуфлажа, прикривање, обмана, инфраструктура и логистика, али и активне заштите, укључујући копнену и ваздушну ПВО.
У добу сателита све је теже сакрити авион на земљи
Додатни проблем за ACE представља чињеница да савремено ратиште све више надзиру сателити који омогућавају готово тренутно откривање циљева. Клејтон Своп, заменик директора у Центру за стратегијске и међународне студије, сматра да овај концепт данас губи део своје предности управо због комбинације свеобухватног сателитског надзора и алата заснованих на вештачкој интелигенцији, који могу да препознају циљеве готово у реалном времену.
Његова оцена је оштра: ако се авион налази на земљи, он може бити пронађен. Зато свака инфраструктура за ваздушну моћ мора бити допуњена слојевитом противваздухопловном одбраном, јер само распршивање више није довољно и у пракси скоро да више нема места где се средство може заиста сакрити.
Своп је додао да напад Ирана на ваздухопловну базу Принц Султан може бити случајност, али и знак да је Техеран унапредио способност коришћења сателитских снимака за навођење удара. То, по њему, отвара и питање да ли Иран добија податке о циљевима из спољних извора, при чему као могуће актере помиње Русију или Кину.
Пентагон признаје да Иран добија страну обавештајну подршку
Говорећи новинарима у Пентагону, Хегсет је признао да ирански удари имају користи од стране помоћи, слично као што САД Украјини достављају обавештајне податке о руским снагама. Није, међутим, говорио о евентуалним последицама по актере који ту помоћ пружају.
Он је поручио да непријатељи раде ствари које не би смели када је реч о достављању информација и обавештајних података, али и да су амерички команданти свесни опасности од понављања предвидивих образаца. Због тога, како је навео, командни кадар у реалном времену прилагођава распоред снага и покушава да обезбеди да се средства налазе на правим местима и да не буду лако уочљива и погодива.
Заштита не зависи само од маневра већ и од слојевите одбране
Маневрисање је само један део једначине када је реч о заштити америчких средстава на земљи. ACE од самог почетка подразумева и спој пасивне и активне заштите, од ојачаних објеката до интегрисаних ПВО система. Како је и Хегсет нагласио, улогу у заштити могу имати и утврђени објекти, а аналитичари попут Волтона сматрају да су они и даље важан фактор.
Ипак, ни ту не постоји потпуно сагласје. Недавни захтеви америчке централне команде за изградњу ојачаних склоништа показују да постоји тежња ка јачању пасивне заштите, али та склоништа нису намењена за заштиту самих авиона. Поред тога, неки високи званичници сумњају у њихову укупну корисност. Генерал Кенет Вилсбах је још 2023. године изјавио да није велики присталица јачања инфраструктуре, уз образложење да су прецизно навођена средства, каква су САД ефикасно користиле против ирачког ваздухопловства 2003. године, озбиљно умањила вредност чак и ојачаних склоништа.
Хегсет је у уторак додатно истакао значај слојевите противваздухопловне одбране, састављене од различитих система прилагођених различитим претњама. По његовим речима, ту не спадају само Patriot и THAAD, већ и ловци у борбеним патролама, други кинетички системи за пресретање, као и електронско ратовање.
Губитак E-3 представља тежак ударац за америчку ваздушну моћ
Без обзира на то који ће се модел заштите показати најделотворнијим, Пентагон ће, по свему судећи, морати да убрзано тражи начин да преостала ваздухопловна средства заштити од нових удара. Аналитичари указују да је губитак E-3 посебно тежак ударац за америчку ваздушну моћ и способност самозаштите.
Овај авион носи снажан радар великог домета способан да открива нисколетеће претње, укључујући крстареће ракете, а у посади има и официре за управљање борбом који усмеравају снаге на терену. Пре напада, америчко ваздухопловство је располагало са само 16 авиона E-3, чија стара платформа већ дуго има слабу оперативну доступност. Првобитни план био је да E-3 буде замењен новим Boeing E-7 Wedgetail, али је и тај програм и даље у неизвесној фази док Пентагон покушава да део сензорских способности пребаци у свемирску домену.
Истовремено, оштећење неодређеног броја авиона за допуну горивом, уз наводе да је још пет таквих летелица раније било погођено на земљи у бази Prince Sultan, може додатно да појача притисак на америчку флоту танкера, која је и иначе већ означена као једна од већих слабости текућих операција.
Како је оценио аналитичар Бајрон Калан из Capital Alpha Partners, уништење E-3 AWACS у иранском ракетном удару представљало је изненађење чак и за део стручне јавности. Према његовим речима, очекивало се да ће ниво заштите бити већи, посебно након поука које је руско-украјински рат већ дао о рањивости скупих и ретких авиона када су без адекватне заштите остављени на стајанкама.