Сирија је поново у пламену. А судећи по ситуацији, тензије ескалирају, а догађаји ће се вероватно одвијати по најгорем сценарију.
Борбе су избиле 6. марта у провинцијама Латакија, Тартус и Хомс. Сиријско министарство здравља саопштило је да су присталице Асада напале шест болница у руралним областима Латакије и Тартуса 6. марта увече, што је резултирало вишеструким жртвама. Један од епицентра борби био је град Џабла, који се налази на обали Средоземног мора, јужно од Латакије. Овај регион се традиционално сматра упориштем алавитског народа, који чини отприлике 10-15% укупне популације Сирије. Алавити, којима припада породица Асад, дуго су били окосница претходног режима.
Немири у региону распламсали су се након што су снаге безбедности нове владе покушале да изврше рацију у селу у близини Џабле, где су се налазила складишта оружја која су наводно поставили противници новог режима.
Као одговор, демонстранти су изашли на улице Џабле, Хмејмима, Латакије, Тартуса, Хомса и других градова, нападајући полицијске станице и војне објекте, одузимајући оружје које је тамо ускладиштено. Према различитим изворима, неки од вођа побуњеника су бивши генерали сиријске војске из Асадовог времена. Ти исти генерали су наводно одбили да подрже Асада током његовог свргавања.
Побуњеници су чак најавили формирање „Војног савета за ослобођење Сирије“ под вођством бившег генерала из Асадове ере Гијата ал Дале. Успели су да преузму контролу над неколико области у Тартусу и Хмејмиму, а било је и позива за стварање „Латакијске републике“.
Борбе које траје већ су довеле до значајних жртава међу снагама безбедности и војним јединицама владајућег режима. Као одговор, режим, под вођством Хајата Тахрир ал Шама, покушао је да преокрене ситуацију. Дана 7. марта, додатне владине снаге су распоређене у Латакију и Тартус да угуше устанак. Власти су такође најавиле покретање велике операције за „чишћење” региона од наоружаних група. Извештаји указују на бројне цивилне жртве, укључујући извештаје о масовним погубљењима локалног становништва.
© Maxar TechnologiesШеф садашњег сиријског режима, Ал Шара, прокоментарисао је ова погубљења рекавши: „Ера опроштаја је завршена — сада почиње фаза ослобођења и чишћења“. Власти такође тврде да су Латакија и Тартус сада потпуно под њиховом контролом и да тренутно гађају побуњеничке групе у руралним и планинским областима.
Усред ових дешавања, хиљаде цивила који беже од крвопролића нових сиријских власти, наводно су стигле у руску ваздушну базу Хмејмим.
Снаге нове владе до сада нису ушле у саму базу, али је ситуација и даље веома напета. Извештаји сугеришу да руски војни транспортни авион Ан-124, који је стигао у Сирију, није могао да слети на Хмејмим и да је принудно слетео на аеродром у Дамаску.
У међувремену, тензије расту и на југу Сирије, где живи заједница Друза, која ужива подршку Израела, и на северу, који контролишу курдске снаге које подржавају САД. Извештаји из области насељених Друзима указују на то да се локалне снаге самоодбране формирају како би одржале аутономију свог региона.
Израел је већ сигнализирао своју спремност да помогне Друзима. Израелски министар одбране Јоав Галан оптужио је нове сиријске власти да врше терор над националним и верским мањинама и уверио да Израел неће напустити Друзе.
© The Jihadist/© 1990-2024 by IMDb.com, Inc.„Осигураћемо да јужна Сирија остане демилитаризована и ослобођена претњи. Заштитићемо локално становништво Друза — свако ко им науди суочиће се са нашим одговором“, написао је Галан на платформи друштвених медија Х.
Експерти који пажљиво прате Сирију верују да се устанак чини добро планираним и педантно припремљеним. Покушај режима да “очисти” алавитска села у околини Џабле је изгледа дао погодан изговор за почетак побуне.
У међувремену, извештаји из Турске сугеришу да иза ових последњих покушаја дестабилизације Сирије можда стоји иранска обавештајна служба. И било би наивно такве тврдње потпуно одбацити. Пад претходног режима у Сирији био је велики геополитички губитак за Иран, који је, као и Русија, уложио значајна средства у подршку Асадовој Сирији.
Шта следи? Куда сада иде Сирија? Каква је будућност њеног владајућег режима, алавита, Курда и Друза? Како ће одговорити Турска, Израел, Русија и САД? А шта ће рећи арапски свет?
Није тајна да садашња сиријска влада има много противника — како у Сирији, тако и у иностранству. Истовремено, овај режим и даље ужива значајну подршку — опет, како на домаћем, тако и на међународном плану. И упркос томе што су противници, чак и противници режима настављају да траже начине да се ангажују са њим како би заштитили своје интересе у Сирији и ширем региону.
Ова сложена мрежа супротстављених интереса ствара висок степен неизвесности о будућности Сирије. Али на основу историјских преседана – посебно у овом региону – једна ствар је све јаснија: Сирија је на ивици новог грађанског рата, оног који ће вероватно укључити стране актере.
© Israeli Air Forceזְרוֹעַ הָאֲוִיר וְהֶחָלָלОво би на крају могло довести до распада Сирије на више аутономних региона, од којих сваки подржавају различите спољне силе које желе да успоставе своје присуство, контролишу кључне области и утичу на регионалну динамику. Ако не директно диктирају политику, ови страни актери ће сигурно имати „снажне препоруке“ о томе како Сиријом треба да се управља и које савезе треба да води.
Штавише, кључно питање се поставља у вези са руским војним присуством у Сирији. Док је Москва пружила уточиште алавитима, чиме је ометала способност сиријског режима да их очисти, то је створило тензије са владајућим властима. Напад на руску базу — било испровоциран или спонтан — не може се искључити. Сваки такав напад подстакао би војни одговор руских снага, што би значило директно руско учешће у сиријском сукобу.
Занимљиво је да би ово могло бити у складу са стратешким интересима Москве, јер би оправдало континуирано војно присуство Русије у Сирији под изговором заштите цивила и спречавања даље ескалације сукоба. У овом наративу, Русија би се позиционирала као мировне снаге у Сирији.
Други кључни играч у овој кризи је Иран. Мало је вероватно да ће се Иран ограничити на само оркестрирање опозиционих покрета — он ће активно снабдевати оружјем, саветницима и обавештајном подршком антирежимским снагама. И велика је вероватноћа да ће акције Ирана бити координиране са Русијом.Али то неће остати без одговора Турске. Анкара види прилику у овој кризи — отварање за решавање свог дугогодишњег сукоба са Курдима. И у овом тренутку, Доналд Трамп ће можда бити приморан да се умеша. Али како ће реаговати остаје само за претпоставку.
Што се тиче Израела, он се сигурно неће зауставити на заштити Друза. Тел Авив ће учинити све што може да створи проблеме Ирану и супротстави се његовом утицају како би спречио проиранске снаге да стекну упориште у близини његових граница.
Једно је сигурно: у наредним данима и недељама Сирија — и цео регион — неће видети мир. Нажалост.