Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je 12. novembra na marginama sastanka ministara spoljnih poslova G7 u Kanadi da SAD „nemaju mnogo toga više da sankcionišu“ u Rusiji. Nakon nedavnih mera protiv Rosnjefta i Lukoila (koje stupaju na snagu 21. novembra), Rubio je naglasio da su pogođene ključne naftne kompanije – glavni izvor prihoda za rusku ratnu mašineriju.
„Pogodili smo njihove glavne naftne kompanije, što je ono što svi traže“, rekao je Rubio. Međutim, uspeh sada zavisi od sprovođenja, posebno kroz borbu protiv „flote u senci“ – stotine tankera koji zaobilaze sankcije. Rubio je pozvao Evropu da pojača akcije u svojim vodama, jer se mnogi transferi dešavaju u blizini EU teritorija.
Ukrajinski izaslanik za sankcije Vladislav Vlasjuk odgovorio je da „postoje apsolutno objektivnije opcije“ – dodatne naftne kompanije, banke, odbrambena preduzeća, Arktik LNG projekti i platni sistemi. „Biće još sankcija“, poručio je Vlasjuk.
Karipski udari: Rubio odbacuje kritike saveznika
Rubio je oštro odgovorio na evropske kritike američkih vazdušnih i pomorskih udara na navodne brodove za trgovinu drogom na Karibima i Pacifiku (19 napada, 76+ poginulih). Francuski ministar Žan-Noel Baro nazvao je operacije „kršenjem međunarodnog prava“, dok je visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas insistirala na samoodbrani ili rezoluciji UN.
„EU nema pravo da određuje šta je međunarodno pravo, niti kako SAD brane nacionalnu bezbednost“, uzvratio je Rubio. Dodao je da droga iz Venecuele stiže i do Evrope, te da bi saveznici trebalo da zahvale Vašingtonu. Odbacio je i izveštaje o obustavi razmene obaveštajnih podataka sa Velikom Britanijom kao „lažnu priču“.
SAD opravdavaju akcije Članom 51 Povelje UN (samoodbrana), ali UN stručnjaci upozoravaju na „vansudska pogubljenja“. Kolumbija je obustavila saradnju u obaveštajnim podacima.
Ukrajina: Pritisak za prekid vatre, ali bez ustupaka
Ukrajinski ministar Andrij Sibiha traži od G7 dodatne rakete dugog dometa i pomoć energetskom sektoru pred zimu. Rubio je potvrdio da Moskva insistira na celom Donjecku, što Kijev odbija. „Rusija trenutno nije zainteresovana za mir“, rekao je.
G7 saopštenje ponovilo je poziv na trenutni prekid vatre i najavilo nove mere protiv zemalja koje finansiraju ruske ratne napore. Kanada je uvela sankcije ruskim dronovima, LNG preduzećima i „tajanstvenoj floti“.
Sudan: Poziv na prekid snabdevanja RSF
Rubio je zatražio međunarodnu akciju protiv snabdevanja oružjem paravojnim Snagama za brzu podršku (RSF) u Sudanu, optuženim za sistematska zverstva u Darfuru (masakri, silovanja, genocid nad nearapskim grupama). „To nisu odmetnuti elementi – to je sistematski“, rekao je.
Pozvao je zemlje koje „dozvoljavaju tranzit preko svoje teritorije“ da prekinu podršku. UAE se optužuju za glavni kanal (preko Čada), ali negiraju umešanost.
Gaza: Napredak ka stabilizacionim snagama
Rubio je optimista da će Savet bezbednosti UN uskoro usvojiti rezoluciju o međunarodnim stabilizacionim snagama u Gazi – ne borbenim, već za obezbeđenje humanitarnih koridora i obnove. „Mora postojati bezbednost bez Hamasa“, rekao je. Dugoročno: civilna palestinska uprava.
Upozorio je da nasilje doseljenika na Zapadnoj obali može da ugrozi napore u Gazi.
Sirija: Podrška inkluzivnoj vladi
SAD podržavaju formiranje „nacionalne vlade koja predstavlja sve komponente sirijskog društva“ kako bi sprečili povratak ISIS-a, Irana ili Al Kaide.
Zaključak
G7 sastanak u Nijagari pokazao je duboke pukotine u transatlantskoj solidarnosti – od sankcija Rusiji gde su SAD „pri kraju“, preko karipskih operacija gde Evropa kritikuje, do globalnih kriza gde Vašington insistira na unilateralnim akcijama. Iako je zajedničko saopštenje ponovilo podršku Ukrajini i osudu nasilja u Sudanu i Gazi, Rubiove oštre poruke ukazuju na koncept američke spoljne politike pod Trampom: manje konsultacija, više akcije – čak i po cenu savezničkog nezadovoljstva.