„Погодили смо њихове главне нафтне компаније, што је оно што сви траже“, рекао је Рубио. Међутим, успех сада зависи од спровођења, посебно кроз борбу против „флоте у сенци“ – стотине танкера који заобилазе санкције. Рубио је позвао Европу да појача акције у својим водама, јер се многи трансфери дешавају у близини ЕУ територија.
Украјински изасланик за санкције Владислав Власјук одговорио је да „постоје апсолутно објективније опције“ – додатне нафтне компаније, банке, одбрамбена предузећа, Арктик ЛНГ пројекти и платни системи. „Биће још санкција“, поручио је Власјук.
Карипски удари: Рубио одбацује критике савезника
Рубио је оштро одговорио на европске критике америчких ваздушних и поморских удара на наводне бродове за трговину дрогом на Карибима и Пацифику (19 напада, 76+ погинулих). Француски министар Жан-Ноел Баро назвао је операције „кршењем међународног права“, док је висока представница за спољну и безбедносну политику Каја Калас инсистирала на самоодбрани или резолуцији УН.
„ЕУ нема право да одређује шта је међународно право, нити како САД бране националну безбедност“, узвратио је Рубио. Додао је да дрога из Венецуеле стиже и до Европе, те да би савезници требало да захвале Вашингтону. Одбацио је и извештаје о обустави размене обавештајних података са Великом Британијом као „лажну причу“.
САД оправдавају акције Чланом 51 Повеље УН (самоодбрана), али УН стручњаци упозоравају на „вансудска погубљења“. Колумбија је обуставила сарадњу у обавештајним подацима.
Украјина: Притисак за прекид ватре, али без уступака
Украјински министар Андриј Сибиха тражи од Г7 додатне ракете дугог домета и помоћ енергетском сектору пред зиму. Рубио је потврдио да Москва инсистира на целом Доњецку, што Кијев одбија. „Русија тренутно није заинтересована за мир“, рекао је.
Г7 саопштење поновило је позив на тренутни прекид ватре и најавило нове мере против земаља које финансирају руске ратне напоре. Канада је увела санкције руским дроновима, ЛНГ предузећима и „тајанственој флоти“.
Судан: Позив на прекид снабдевања RSF
Рубио је затражио међународну акцију против снабдевања оружјем паравојним Снагама за брзу подршку (RSF) у Судану, оптуженим за систематска зверства у Дарфуру (масакри, силовања, геноцид над неарапским групама). „То нису одметнути елементи – то је систематски“, рекао је.
Позвао је земље које „дозвољавају транзит преко своје територије“ да прекину подршку. УАЕ се оптужују за главни канал (преко Чада), али негирају умешаност.
Газа: Напредак ка стабилизационим снагама
Рубио је оптимиста да ће Савет безбедности УН ускоро усвојити резолуцију о међународним стабилизационим снагама у Гази – не борбеним, већ за обезбеђење хуманитарних коридора и обнове. „Мора постојати безбедност без Хамаса“, рекао је. Дугорочно: цивилна палестинска управа.
Упозорио је да насиље досељеника на Западној обали може да угрози напоре у Гази.
Сирија: Подршка инклузивној влади
САД подржавају формирање „националне владе која представља све компоненте сиријског друштва“ како би спречили повратак ИСИС-а, Ирана или Ал Каиде.
Закључак
Г7 састанак у Нијагари показао је дубоке пукотине у трансатлантској солидарности – од санкција Русији где су САД „при крају“, преко карипских операција где Европа критикује, до глобалних криза где Вашингтон инсистира на унилатералним акцијама. Иако је заједничко саопштење поновило подршку Украјини и осуду насиља у Судану и Гази, Рубиове оштре поруке указују на концепт америчке спољне политике под Трампом: мање консултација, више акције – чак и по цену савезничког незадовољства.