Естонија: Вајндлоо и позив на консултације
Према саопштењу естонске владе, три руска ловца МиГ-31 улетела су без дозволе у њихов ваздушни простор у петак ујутру, изнад Финског залива, и остала тамо укупно 12 минута. Авиони нису имали поднете планове лета, искључили су транспондере и нису успоставили двосмерну радио везу са естонском контролом летења.
Естонски премијер Кристен Михал описао је инцидент као „неприхватљив“ и нагласио да је циљ Русије да скрене пажњу и помоћ са Украјине, присиљавајући земље НАТО-а да се више фокусирају на одбрану сопствене територије. Естонија је, поред подношења протеста руском дипломати, одлучила да активира Члан 4, што је други пут овом месецу да је нека земља чланица то учинила.
„Сматрамо да је од суштинске важности консултовати се са савезницима како бисмо обезбедили заједничку ситуациону свест и договорили се о нашим следећим заједничким корацима“, рекао је Михал.
Пољска: Дронови и јачање ваздушног надзора
Овај догађај долази само неколико дана након што је Пољска, такође активирала Члан 4 након што је преко 20 руских дронова ушло у њен ваздушни простор у ноћи 9/10. септембра. Пољска војска је оборила најмање три дрона, у првом таквом директном сукобу војске НАТО-а и руских снага од почетка рата.
Као одговор, НАТО је покренуо мисију појачања источног крила под називом „Источни стражар“ (Eastern Sentry). У оквиру те мисије, британски ловци Typhoon ушли су у ваздушни простор Пољске у петак увече, што је министар одбране УК-а Џон Хили описао као „јасну порку: ваздушни простор НАТО-а ће бити брањен“.
Пољски премијер Доналд Туск оценио је да је инцидент са дроновима био „најближи отвореном сукобу од Другог светског рата“.
Изјаве чешког председника: За тврди одговор
Услед ескалације, гласови који позивају на чвршћи одговор НАТО-а постају све гласнији. Чешки председник Петр Павел, бивши председник Војног комитета НАТО-а, изјавио је у суботу да Алијанса треба да одговори на такве провокације обарањем авиона.
„Нажалост, ово је балансирање на рубу сукоба, али једноставно се не може попуштати пред злом“, рекао је Павел. Он је подсетио на случај Турске из 2015. године, када је Анкара оборила руски авион након вишеструких кршења свог ваздушног простора, након чега слични инциденти нису били забележени.
Павел је оценио да Русија не само што води агресивни рат против суверене државе, већ и провоцира земље НАТО-а, тестирајући спремност и одлучност Алијансе да се брани.
Одговори Русије и НАТО-а
Руска страна одбацује оптужбе. Министарство одбране Русије тврди да су њихови авиони извршили „планирани лет над неутралним водама Балтичког мора у строгом складу са међународним правилима“ и да нису прешли границу Естоније.
НАТО је, међутим, оцењивао инцидент другачије. Портпарол НАТО-а изјавио је да је ово „још један пример безобзирног руског понашања“ и истакао „способност НАТО-а да одговори“. Италијански авиони F-35 стационирани у Естонији у оквиру мисије „Балтичко ваздушно полицијско праћење“ пресрели су руске авионе и приморали их на повлачење.
Ситуација остаје напета, а будући кораци НАТО-а биће кључни за одржање кредибилитета система колективне одбране. Американци у свим овим случајевима мудро ћуте и инциденте називају случајним док продају своје наоружање Европи.