Britansko povlačenje: Zašto London odustaje od 30.000 mirovnjaka u Ukrajini

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva značajno je preispitala svoje planove za vojno angažovanje u Ukrajini, napustivši ideju o raspoređivanju 30.000 vojnika u korist fokusiranije i manje rizične strategije podrške. Ova promena, potvrđena nakon virtuelnog sastanka premijera Kira Starmera sa predsednikom Donaldom Trampom i evropskim liderima, obeležava prekretnicu u zapadnom pristupu postkonfliktnom uređenju Ukrajine.

Revidirani pristup: Fokus na ključne sektore

Britanski zvaničnici sada zagovaraju ciljaniji model intervencije koji se zasniva na tri glavna stuba:

Vazdušna zaštita zapadne Ukrajine predstavlja prioritetnu oblast angažovanja. Prema novom planu, britanski avioni Eurofighter typhoon i F-35 će obavljati patrole kako bi obezbedili kontrolu vazdušnog prostora i omogućili postepeno obnavljanje civilnog vazdušnog saobraćaja.

Morska bezbednost je drugi ključni element strategije. Poseban akcenat stavlja se na operacije razminiranja Crnog mora, što bi omogućilo ponovno otvaranje ključnih trgovačkih puteva i oživljavanje ukrajinskog izvoza.

Treća komponenta se odnosi na obuku i logističku podršku ukrajinskim oružanim snagama. Ova inicijativa nastavlja tradiciju operacije ,,Interfleks”, u okviru koje je već obučeno preko 56.000 ukrajinskih vojnika, sada sa fokusom na specifične veštine potrebne za postkonfliktno okruženje.

Izazovi implementacije i evropske rezerve

Iako je London u martu energično zagovarao formiranje ,,Koalicije voljnih” sa ciljem od 50.000 mirovnjaka (prema francuskim predlozima), realizacija ovog ambicioznog plana naišla je na brojne prepreke.

Glavni izazov predstavlja nevoljnost evropskih saveznika da angažuju značajne kontingente. Mnoge zemlje EU izrazile su rezerve zbog potencijalnih gubitaka i rizika od direktnih sukoba sa Rusijom, što je dovelo do potrebe za revizijom prvobitnih planova.

Logistički izazovi takođe igraju ključnu ulogu. Održavanje velikog kontingenta u postkonfliktnim uslovima zahtevalo bi ogromne resurse i složenu infrastrukturnu podršku, što mnogi saveznici nisu spremni da obezbede.

Političke podele, posebno oko pitanja zamrzavanja ruskih aktiva u vrednosti od 284 milijarde dolara, dodatno su komplikovale koordinaciju među zapadnim partnerima.

Strateški prioriteti i dugoročni ciljevi

Nova britanska strategija ima nekoliko ključnih dimenzija koje oblikuju njenu implementaciju:

Ekonomski pritisak na Rusiju ostaje centralni element politike. London je najavio nove, snažne sankcije za slučaj kršenja budućih mirovnih sporazuma, dok se istovremeno nastavlja pritisak na evropske partnere da zaplene rusku imovinu.

Vojno-tehnička podrška Ukrajini dobija novi kvalitet. Fokus se stavlja na modernizaciju ukrajinske protivvazdušne odbrane, razvoj sposobnosti za borbu protiv dronova i unapređenje elektronskog ratovanja, što predstavlja direktnu posledicu iskustava sa bojnog polja.

Političke garancije i teritorijalni integritet Ukrajine ostaju nepokolebljivi principi britanske politike. Starmer je jasno stavio do znanja da se ,,međunarodne granice ne smeju menjati silom”, potvrđujući neizmernu podršku suverenitetu Ukrajine.

Operacija Interfleks: Unikatna simbioza iskustava

Program obuke ukrajinskih vojnika predstavlja kombinaciju zapadne vojne doktrine i praktičnog iskustva iz rata.

Pukovnik Bordman, komandant operacije Interfleks, istakao je da program kombinuje institucionalno znanje NATO sa praktičnim iskustvima ukrajinskih vojnika koji dolaze direktno sa fronta. Ova simbioza omogućava razmenu najboljih praksi, gde ukrajinski vojnici donose saznanja iz rovovskog ratovanja i borbe protiv dronova, dok zapadni instruktori pružaju sistematsko znanje o konvencionalnim operacijama. Poseban značaj ima obuka za borbu protiv dronova. Ova saradnja omogućava zapadnim vojskama da ažuriraju svoje doktrine u skladu sa savremenim izazovima.

Perspektive i potencijalni scenariji

U prestonicama Zapadne Evrope, niko ne uzima u obzir da je Moskva protiv bio kakvih raspoređivanja zapadnih vojnika u Ukrajini. Dok Kijev još uvek nije zvanično komentarisao promene u britanskom pristupu, analitičari u zapadnim medijima ukazuju na nekoliko ključnih scenarija:

Ograničeni uticaj manjeg kontingenta na stabilnost istočne Ukrajine predstavlja značajan izazov. Bez masovnijeg prisustva, teškoće u sprovođenju mirovnih odredbi u spornim područjima mogu biti značajne.

Rizik od ,,zamrznutog konflikta” ostaje izuzetno visok. Rusija može iskoristiti slabost mirovnih snaga da održi uticaj u ključnim regionima, posebno u Donbasu, što bi ugrozilo dugoročnu stabilnost. Ovi analitičari uopšte ne razmatraju da će ruska vojska zauzeti ceo Donbas u narednom periodu.

Dugoročne posledice za zapadnu politiku ostaju nejasne. Suočen sa dilemom da li da nastavi sa vojnim angažovanjem ili prepusti Ukrajinu njenoj sudbini, Zapad se nalazi na raskršću puteva koji će oblikovati budućnost evropske bezbednosti.

Naredni koraci i odlučujući trenuci

Naredne nedelje će biti ključne za oblikovanje konačnog plana:

Sastanak na Aljasci između Trampa i Putina predstavlja prekretnicu u mirovnim pregovorima. Ishod ovog susreta će značajno uticati na uslove budućeg prekida vatre i karakter međunarodne prisutnosti.

NATO samit u septembru biće posvećen pitanjima dodatne podrške Ukrajini, posebno u oblasti obuke i tehničke pomoći. Očekuje se donošenje odluka o produžetku i proširenju programa obuke.

Evropska unija stoji pred ključnim odlukama o zamrzavanju ruskih aktiva. Ovaj proces, koji je već izazvao podele među članicama, biće test za evropsku jedinstvenu spoljnu politiku.