Британско повлачење: Зашто Лондон одустаје од 30.000 мировњака у Украјини

Влада Уједињеног Краљевства значајно је преиспитала своје планове за војно ангажовање у Украјини, напустивши идеју о распоређивању 30.000 војника у корист фокусираније и мање ризичне стратегије подршке. Ова промена, потврђена након виртуелног састанка премијера Кира Стармера са председником Доналдом Трампом и европским лидерима, обележава прекретницу у западном приступу постконфликтном уређењу Украјине.

Ревидирани приступ: Фокус на кључне секторе

Британски званичници сада заговарају циљанији модел интервенције који се заснива на три главна стуба:

Ваздушна заштита западне Украјине представља приоритетну област ангажовања. Према новом плану, британски авиони Еurofighter typhoon и F-35 ће обављати патроле како би обезбедили контролу ваздушног простора и омогућили постепено обнављање цивилног ваздушног саобраћаја.

Морска безбедност је други кључни елемент стратегије. Посебан акценат ставља се на операције разминирања Црног мора, што би омогућило поновно отварање кључних трговачких путева и оживљавање украјинског извоза.

Трећа компонента се односи на обуку и логистичку подршку украјинским оружаним снагама. Ова иницијатива наставља традицију операције ,,Интерфлекс”, у оквиру које је већ обучено преко 56.000 украјинских војника, сада са фокусом на специфичне вештине потребне за постконфликтно окружење.

Изазови имплементације и европске резерве

Иако је Лондон у марту енергично заговарао формирање ,,Коалиције вољних” са циљем од 50.000 мировњака (према француским предлозима), реализација овог амбициозног плана наишла је на бројне препреке.

Главни изазов представља невољност европских савезника да ангажују значајне контингенте. Многе земље ЕУ изразиле су резерве због потенцијалних губитака и ризика од директних сукоба са Русијом, што је довело до потребе за ревизијом првобитних планова.

Логистички изазови такође играју кључну улогу. Одржавање великог контингента у постконфликтним условима захтевало би огромне ресурсе и сложену инфраструктурну подршку, што многи савезници нису спремни да обезбеде.

Политичке поделе, посебно око питања замрзавања руских актива у вредности од 284 милијарде долара, додатно су компликовале координацију међу западним партнерима.

Стратешки приоритети и дугорочни циљеви

Нова британска стратегија има неколико кључних димензија које обликују њену имплементацију:

Економски притисак на Русију остаје централни елемент политике. Лондон је најавио нове, снажне санкције за случај кршења будућих мировних споразума, док се истовремено наставља притисак на европске партнере да заплене руску имовину.

Војно-техничка подршка Украјини добија нови квалитет. Фокус се ставља на модернизацију украјинске противваздушне одбране, развој способности за борбу против дронова и унапређење електронског ратовања, што представља директну последицу искустава са бојног поља.

Политичке гаранције и територијални интегритет Украјине остају непоколебљиви принципи британске политике. Стармер је јасно ставио до знања да се ,,међународне границе не смеју мењати силом”, потврђујући неизмерну подршку суверенитету Украјине.

Операција Интерфлекс: Уникатна симбиоза искустава

Програм обуке украјинских војника представља комбинацију западне војне доктрине и практичног искуства из рата.

Пуковник Бордман, командант операције Интерфлекс, истакао је да програм комбинује институционално знање НАТО са практичним искуствима украјинских војника који долазе директно са фронта. Ова симбиоза омогућава размену најбољих пракси, где украјински војници доносе сазнања из рововског ратовања и борбе против дронова, док западни инструктори пружају систематско знање о конвенционалним операцијама. Посебан значај има обука за борбу против дронова. Ова сарадња омогућава западним војскама да ажурирају своје доктрине у складу са савременим изазовима.

Перспективе и потенцијални сценарији

У престоницама Западне Европе, нико не узима у обзир да је Москва против био каквих распоређивања западних војника у Украјини. Док Кијев још увек није званично коментарисао промене у британском приступу, аналитичари у западним медијима указују на неколико кључних сценарија:

Ограничени утицај мањег контингента на стабилност источне Украјине представља значајан изазов. Без масовнијег присуства, тешкоће у спровођењу мировних одредби у спорним подручјима могу бити значајне.

Ризик од ,,замрзнутог конфликта” остаје изузетно висок. Русија може искористити слабост мировних снага да одржи утицај у кључним регионима, посебно у Донбасу, што би угрозило дугорочну стабилност. Ови аналитичари уопште не разматрају да ће руска војска заузети цео Донбас у наредном периоду.

Дугорочне последице за западну политику остају нејасне. Суочен са дилемом да ли да настави са војним ангажовањем или препусти Украјину њеној судбини, Запад се налази на раскршћу путева који ће обликовати будућност европске безбедности.

Наредни кораци и одлучујући тренуци

Наредне недеље ће бити кључне за обликовање коначног плана:

Састанак на Аљасци између Трампа и Путина представља прекретницу у мировним преговорима. Исход овог сусрета ће значајно утицати на услове будућег прекида ватре и карактер међународне присутности.

НАТО самит у септембру биће посвећен питањима додатне подршке Украјини, посебно у области обуке и техничке помоћи. Очекује се доношење одлука о продужетку и проширењу програма обуке.

Европска унија стоји пред кључним одлукама о замрзавању руских актива. Овај процес, који је већ изазвао поделе међу чланицама, биће тест за европску јединствену спољну политику.