Пет година пре пада сиријске владе у децембру 2024. године, Сиријска арапска армија је започела своју последњу велику офанзивну операцију у јануару 2020. године са циљем да елиминише џихадистичке милитантне групе повезане са Ал Каидом у покрајини Идлиб у земљи које је спонзорисала и активно подржавала турска држава.
Сиријско напредовање је окончано након што је Турска покренула војну интервенцију великих размера како би пружила ваздушну и артиљеријску подршку џихадистичким паравојним јединицама, за које је откривено да имају турско људство, укључујући официре и специјалне снаге, укључено у своје редове. Након вишеструких сукоба из ваздуха, руски медији су 6. марта 2020. године објавили предлог за велики програм надоградње за ловце МиГ-23МЛ/МЛД који су чинили окосницу сиријске флоте – под насловом: „Јединствени МиГ-23-98 је способан да постави турско ваздухопловство на своје место”. Програм надоградње подразумевао је „опремање стандардних МиГ-23МЛ/МФ напредним радарима на авиону… са повећаним енергетским потенцијалом предајног пута, као и софтверско и хардверско прилагођавање система управљања наоружањем (фамилије ловаца МиГ-23МЛ на коришћење савремених ваздушних борбено навођених ракета средњег домета-РВ-77-АЕР), опремљених радарским вођењемРВ-77-АЕР (активна глава) типа 9Б-1348Е.”
Примарни циљ пакета надоградње МиГ-23-98 био је да се сиријским МиГ-23 омогући да поврате своју некадашњу значајну предност над турским F-16. Док је МиГ-23МЛ/МЛД био знатно способнији од F-16 када га је Сирија први пут набавила 1982. године, са снажнијим сензорским пакетом и могућношћу циљања изван визуелног домета, што је недостајало авионима које су испоручиле САД, много веће инвестиције у модернизацију F-16 су почетком 2020-их то одавно преокренуле. Интеграција нових сензора на МиГ-23 је била у стању да обезбеди ефикасан домет радара од 70-75 километара против F-16 у окружењу без застоја, и 50-55 км у сложенијем окружењу за ометање. Р-77 би у међувремену пружио упоредиви домет и способност „испали и заборави“ са AIM-120 који користи турско ваздухопловство. Нове везе за пренос података би такође омогућиле да МиГ-23 ефикасно функционишу као део мреже, укључујући коришћење података о циљању из земаљских система противваздушне одбране, као што је већина ловаца на свету могла до раних 2020-их.
„МиГ-23-98 би могао озбиљно да се супротстави турским F-16C Block 50+“, наводи се у медијима, уз жаљење: „Нажалост, ни стручни кругови Министарства одбране Русије, ни високи представници JSC RSK MiG и Fazotron-NIIR корпорације, никада нису предложили иницијативу да се сиријском ваздухопловству обезбеди такав „пакет“ војно-техничке подршке, како би тадашњи руски кључни блискоисточни савезник могао да користи ловце МиГ-23МЛ, који су имали огромну резерву за модернизацију, и више од пуких носача високоексплозивних бомби“. Иако је Сирија била много већи корисник МиГ-23 него било која друга земља, и имала више авиона него сви други корисници заједно, огроман притисак на привреду земље услед више од деценије побуне коју су подржавали Запад, Турска и Израел, као и америчко и турско присвајање њене нафте и окупације њених нафтних и пољопривредних средишта, брзо су исцрпили могућа средства за модернизацију ваздухопловних снага.