Pet godina pre pada sirijske vlade u decembru 2024. godine, Sirijska arapska armija je započela svoju poslednju veliku ofanzivnu operaciju u januaru 2020. godine sa ciljem da eliminiše džihadističke militantne grupe povezane sa Al Kaidom u pokrajini Idlib u zemlji koje je sponzorisala i aktivno podržavala turska država.
Sirijsko napredovanje je okončano nakon što je Turska pokrenula vojnu intervenciju velikih razmera kako bi pružila vazdušnu i artiljerijsku podršku džihadističkim paravojnim jedinicama, za koje je otkriveno da imaju tursko ljudstvo, uključujući oficire i specijalne snage, uključeno u svoje redove. Nakon višestrukih sukoba iz vazduha, ruski mediji su 6. marta 2020. godine objavili predlog za veliki program nadogradnje za lovce MiG-23ML/MLD koji su činili okosnicu sirijske flote – pod naslovom: „Jedinstveni MiG-23-98 je sposoban da postavi tursko vazduhoplovstvo na svoje mesto”. Program nadogradnje podrazumevao je „opremanje standardnih MiG-23ML/MF naprednim radarima na avionu… sa povećanim energetskim potencijalom predajnog puta, kao i softversko i hardversko prilagođavanje sistema upravljanja naoružanjem (familije lovaca MiG-23ML na korišćenje savremenih vazdušnih borbeno navođenih raketa srednjeg dometa-RV-77-AER), opremljenih radarskim vođenjemRV-77-AER (aktivna glava) tipa 9B-1348E.”
Primarni cilj paketa nadogradnje MiG-23-98 bio je da se sirijskim MiG-23 omogući da povrate svoju nekadašnju značajnu prednost nad turskim F-16. Dok je MiG-23ML/MLD bio znatno sposobniji od F-16 kada ga je Sirija prvi put nabavila 1982. godine, sa snažnijim senzorskim paketom i mogućnošću ciljanja izvan vizuelnog dometa, što je nedostajalo avionima koje su isporučile SAD, mnogo veće investicije u modernizaciju F-16 su početkom 2020-ih to odavno preokrenule. Integracija novih senzora na MiG-23 je bila u stanju da obezbedi efikasan domet radara od 70-75 kilometara protiv F-16 u okruženju bez zastoja, i 50-55 km u složenijem okruženju za ometanje. R-77 bi u međuvremenu pružio uporedivi domet i sposobnost „ispali i zaboravi“ sa AIM-120 koji koristi tursko vazduhoplovstvo. Nove veze za prenos podataka bi takođe omogućile da MiG-23 efikasno funkcionišu kao deo mreže, uključujući korišćenje podataka o ciljanju iz zemaljskih sistema protivvazdušne odbrane, kao što je većina lovaca na svetu mogla do ranih 2020-ih.
„MiG-23-98 bi mogao ozbiljno da se suprotstavi turskim F-16C Block 50+“, navodi se u medijima, uz žaljenje: „Nažalost, ni stručni krugovi Ministarstva odbrane Rusije, ni visoki predstavnici JSC RSK MiG i Fazotron-NIIR korporacije, nikada nisu predložili inicijativu da se sirijskom vazduhoplovstvu obezbedi takav „paket“ vojno-tehničke podrške, kako bi tadašnji ruski ključni bliskoistočni saveznik mogao da koristi lovce MiG-23ML, koji su imali ogromnu rezervu za modernizaciju, i više od pukih nosača visokoeksplozivnih bombi“. Iako je Sirija bila mnogo veći korisnik MiG-23 nego bilo koja druga zemlja, i imala više aviona nego svi drugi korisnici zajedno, ogroman pritisak na privredu zemlje usled više od decenije pobune koju su podržavali Zapad, Turska i Izrael, kao i američko i tursko prisvajanje njene nafte i okupacije njenih naftnih i poljoprivrednih središta, brzo su iscrpili moguća sredstva za modernizaciju vazduhoplovnih snaga.