Русија је на преговорима у Ријаду (Саудијска Арабија), где је са САД водила прве директне разговоре од почетка рата у Украјини 24. фебруара 2022. године, инсистирала да НАТО мора да поништи своје уверавање Украјини из 2008. године да ће постати чланица НАТО пакта, због чега је и изведен био пуч у Кијеву фебруара 2014. године како би се та држава на силу увукла у ЕУ, а пре свега у НАТО пакт.
Самит НАТО у Букурешту 2008. године обећао је улазак Украјине и Грузије без мапе пута, што је одлука коју је Русија сматрала претњом по своју безбедност, што се и обистинило са операцијом Чисто поље коју је извела Грузија нападом на Цхинвали престоницу Јужне Абхазије због чега је интервенисала руска војска у августу 2008. године.
У обновљеном дипломатском састанку, Русија је извршила притисак на НАТО да поништи своје обећање из 2008. године у вези са евентуалним чланством Украјине у алијанси. Захтев је артикулисала портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова, која је учврстила став Русије да је једноставно одбијање кандидатуре Кијева за НАТО неадекватан.
Захарова је нагласила неопходност да се НАТО формално одрекне своје обавезе из 2008. године са самита у Букурешту. НАТО је тада обећао да ће се и Украјина и Грузија придружити одбрамбеном савезу, иако без конкретног плана придруживања.
Декларација НАТО из 2008. године остаје спорно питање за Русију, која ту декларацију посматра као директан изазов за своју националну безбедност. Ова дипломатска трвења наглашавају текућу напетост између Русије и западног војног блока око геополитичког поретка Украјине.
Букурешт главни град Румуније два пута је био домаћин самита НАТО. Овај последњи из новембра 2022. године окупио је дипломатски врх алијансе за разлику од оног 2008. године који је био прекретница и увод у оно што имамо данас на тлу истока Европе, а то је РАТ.
Те 2008. године, сви руски политичари у Русији су изразили своје неслагање у односу на проширење НАТО ка истоку.
„Демонизација Владимира Путина није политика“, сасвим исправно упозорио је бивши министар спољних послова САД Хенри Кисинџер.
„Запад мора разумети да Украјина за Русију никад неће бити тек нека страна држава“, стрепње Руса морају да се схвате врло озбиљно, а Украјина никад не сме да уђе у НАТО, нагласио је Кисинџер.
На самиту НАТО у румунској престоиници Букурешту у априлу 2008. године, тадашњи амерички председник Џорџ Буш млађи подржао је био план да Украјина и Грузија буду примљени у НАТО иако је знао да ће то наљутити Русе, написао је швајцарски истраживач Данијел Ганзер у књизи Противзаконити ратови.Проширење НАТО на исток подржали су и Британци са примањем Украјине и Грузије у НАТО. Међутим, у закључном извештају из Букурешта 3. априла 2008. године писало је: “ НАТО подржава тежњу ка европским интеграцијама Украјине и Грузије. Савез је одлучио да би ове две земље требало да постану чланице НАТО”. Оно што је интересантно Ганзер наводи да је тадашња немачка канцеларка Ангела Меркел подржала Бушев план да Украјина и Грузија буду примљене у НАТО.
„Рекли смо да Грузија и Украјина могу да постану чланице НАТО ако то желе“, признала је Меркелова 17. августа 2008. године у Сочију у Русији.
Ганзер пише да је то био сигнал да се Русима упале лампице. Он наводи да је тадашњи амерички амбасадор у Москви Вилијам Брнс, а садашњи директор ЦИА у интерном меморандуму упућеном чланицама НАТО које је објавио Викиликс – упозорио да је чланство Грузије и Украјине у НАТО Русима „додељује осетљиви живац“.
Гансер наводи и да је те 2008. године и само становништво у Украјини било подељено око чланства у НАТО, посебно против тога била је руска етничка група, која се прибојавала да ће “доћи до великог расцепа, насиља или чак грађанског рата“, гласило је јасно упозорење амбасадора Брнса 1. фебруара 2008. године и пре него што је одржан самит НАТО у Букурешту 2008. године.
Четири месеца после самита НАТО, 8. августа 2008. године Грузија је уз помоћ Американаца напала Јужну Осетију која је прогласила независност. Тадашњи грузијски председник Михаил Сакашквили је пре тога улазак своје земље у НАТО прогласио националним приоритетом и надао се да ће уз помоћ Америке моћи поново да осовоји Јужну Осетију. Русија се умешала и победила у том рату. Кратак рат који је водила Грузија била је предигра знатно опаснијег сукоба у вези са Украјином.
Џорџ Фридман из Стратфора тада је у светлу приче сузбијања и потпиривања сукоба између Немачке и Русије навео да је важно потпиривати различите фракције, па чак и Украјину снабдети наоружањем.
„Русија мисли да Сједињене Државе желе да разбију Руску Федерацију. Међутим, ја сматрам да не желимо да их убијемо, већ само да их повредимо“. рекао је он.