Detalji intervencije Berlina
Portparolka nemačkog Ministarstva finansija saopštila je za AFP da će savezna vlada „pokrenuti neplanirane rashode“ kako bi se osiguralo da oktobarske plate stignu na vreme. Očekuje se da će Trampova administracija nadoknaditi troškove nakon rešavanja blokade, iako zvaničnici u Berlinu naglašavaju da je cilj pre svega zaštita lokalnih radnika. Pokrajina Rajnaland-Palatinat, gde se nalazi ključna vazduhoplovna baza Ramštajn, takođe je pristala na garantovanje isplata.
Sindikat Verdi, koji predstavlja ove zaposlene, ranije je upozorio na potencijalno kršenje nemačkog radnog prava. „Lokalni radnici su radili puno radno vreme u oktobru i imaju pravo na plate“, istakla je zamenica predsednice sindikata Kristin Bele, pozivajući Berlin da preuzme odgovornost. Zaposleni rade u nevojnim sektorima kao što su logistika, ugostiteljstvo, protivpožarna zaštita i obezbeđenje, a najviše ih je u bazama Ramštajn, Kajzerslautern, Visbaden i Štutgart.
Kontekst američke blokade
Blokada savezne vlade SAD, započeta 1. oktobra, ušla je u treću nedelju zbog pregovora o budžetu i produženju subvencija za zdravstveno osiguranje Obamaker. Republikanci, pod vođstvom Trampove administracije, insistiraju na kratkoročnom finansiranju, dok demokrate traže garancije za zdravstvene premije. Ova kriza je dovela do prinudnog odsustva oko 700.000 federalnih službenika, a prvi propušteni platni rok za vojsku bio je 15. oktobra.
Predsednik Tramp je ranije objavio da će, kao vrhovni komandant, preusmeriti sredstva za isplatu vojnicima: „Koristim svoj autoritet da naložim sekretaru odbrane Pitu Hegsetu da iskoristi sva raspoloživa sredstva za plaćanje trupa 15. oktobra“, naveo je na platformi Truth Social. Međutim, civilno lokalno osoblje u inostranstvu nije bilo pokriveno ovom merom, što je primoralo NATO saveznike da intervenišu.
Vojno prisustvo SAD u Nemačkoj
Nemačka je od Drugog svetskog rata domaćin najvećem broju američkih vojnih baza u Evropi. Prema podacima Pentagona, u zemlji postoji 174 lokacije, sa oko 50.000 američkih vojnika stacioniranih 2024. godine – rast od 39.000 u 2019. Baza Ramštajn, gde je nedavno posetio potpredsednik DŽ. D. Vens, služi kao ključni logistički centar za operacije u Evropi i Africi.
Ova intervencija Berlina nije samo finansijska – ona je simbol snažne NATO veze u vreme geopolitičkih izazova. „Ovo je znak solidarnosti sa američkim oružanim snagama i njihovim civilnim zaposlenima“, naglasila je portparolka Ministarstva finansija. Poslanik CDU-a Markus Klajn dodao je da „ne želi da ostavi nemačke zaposlene na hladnoći“, pozivajući pokrajinske poreske obveznike da se umešaju.
Implikacije za NATO i globalnu bezbednost
Blokada u SAD dolazi u kritičnom trenutku za NATO, kada se savez suočava sa tenzijama u Ukrajini, Indo-Pacifiku i Bliskom istoku. Potencijalni nestanak plata mogao bi da ugrozi operativnost baza, što bi imalo posledice po regionalnu stabilnost. Sindikat Verdi je istakao da su prethodne blokade (2013, 2018-2019) neutralizovane za lokalne radnike, ali da sadašnja administracija „očigledno odbija da se pridržava nemačkog zakona“.
Ekonomski, blokada već košta SAD milijarde – procene ukazuju na gubitke od preko milijardu dolara u regionima oko baza poput Norfolka. Za vojne porodice, situacija je napeta: kuhinje i banke hrane za vojnike širom sveta su preopterećene, a stručnjaci upozoravaju na moguće pad borbenog morala.
Zaključak
Nemačka intervencija predstavlja primer praktične solidarnosti unutar NATO-a, ali i podsetnik na krhkost američkog sistema u vreme globalnih izazova. Dok Kongres traži rešenje, ova mera obezbeđuje kontinuitet u ključnim bazama. Pentagon još nije komentarisao, ali očekuje se nadoknada troškova. Ako se blokada produži, slične mere bi mogle biti potrebne i u drugim savezničkim zemljama, poput Italije ili Velike Britanije.