Саботажа против безбедности Пољске
Иницијатива долази само три дана након што је у суботу, 16. новембра, експлозија уништила део железничке пруге Варшава-Лублин у близини села Мика, око 100 километара јужно од престонице. Та рута није случајна мета: она представља главни логистички коридор за транспорт западне помоћи Украјини, укључујући оружје, муницију и хуманитарну помоћ, преко кога је од почетка рата прошло преко милион тона терета. Премјер Доналд Туск назвао је инцидент „невиђеним актом саботаже усмереним против безбедности Пољске и њених грађана“, а министар спољних послова Радослав Сикорски ишао је корак даље, оптуживши Москву за „државни тероризам“ са намером да изазове масовне жртве. Брза реакција машиновође спречила је катастрофу – воз са 475 путника заустављен је на време, а експлозија није однела животе, иако је откинула метар дуг део шине и оштетила надземне каблове на оближњим секцијама.
Пољска тражи помоћ Зеленског
Истрага, коју воде пољске службе безбедности (ABW) и полиција, открила је да су два украјинска држављанина, стигла из Белорусије, поставили експлозивну направу пре него што су побегли преко границе са Белорусијом. Премијер Туск је у разговору са Владимиром Зеленским затражио хитан пренос обавештајних података, нагласивши да Пољска сумња на сарадњу са руским обавештајним службама. „Ово није први пут – Русија врбује једнократне оперативце преко Телеграма, често грађане Украјине, да би ослабила нашу подршку Кијеву“, рекао је Туск, додајући да је ниво узбуне на деловима железничке мреже подигнут на „Чарли“, трећи од четири степена. У међувремену, четири особе су ухапшене у вези са инцидентом, а портпарол специјалних служби Јацек Добжински потврдио је да су „на трагу налогодилаца и извршилаца“.
Операција Хоризонт
Операција „Хоризонт“ званично креће у петак, 21. новембра, и биће „једна од највећих“ у историји Пољске, према речима начелника Генералштаба генерала Веслава Кукуле. Војници из Територијалних одбрамбених снага, у сарадњи са полицијом, граничним стражарима и контраобавештајним јединицама, патролираће кључним тачкама: железничким чворовима на истоку, обилазиће енергетске станице и комуникационе центре. „Ово није само реакција – то је промена парадигме у унутрашњој одбрани“, нагласио је Кукула, упозоравајући да предстојећи божићни празници, са дугим зимским ноћима, представљају идеалну прилику за даље саботажне акције. „Ноћ је природни покривач за диверзантске групе, а последњи инцидент то потврђује“, рекао је он, најављујући и лансирање мобилне апликације крајем новембра за грађане да пријављују сумњиве активности.
Нека се грађани навикавају на војску
Косиниак-Камиш је покушао да смири јавност, истичући да „присутност војника на улицама није неуобичајена у европским престоницама“ и подсећајући да Пољска има трећу највећу армију у НАТО-у. Међутим, иза ове фасаде стоји дубока забринутост: од почетка рата у Украјини, Пољска је забележила преко 50 инцидената – од паљевина на складиштима до сајбер напада на енергетску мрежу – који се приписују Москви. ЕУ комесарка Урсула фон дер Лајен упозорила је да су „претње европској безбедности стварне и растуће“, позивајући на хитно појачавање одбране неба и инфраструктуре. Чак и украјинско Министарство спољних послова осудило је саботажу, оптужујући Русију да цинично користи украјинске пасоше за своје операције.
Затворен последњи преостали руски конзулат
Као део ширег одговора, Пољска затвара последњи руски конзулат у Гдањску – последњи од три затворена у последњих годину дана – остављајући само амбасаду у Варшави. Сикорски је то назвао „јасним сигналом“, иако није искључио додатне мере попут протеривања дипломата или појачане сајбер одбране. Москва је одмах узвратила: портпарол Кремља Дмитриј Песков назвао је однос са Варшавом „потпуно погоршаним“, а Министарство спољних послова најавило смањење пољског дипломатског присуства. „Ово је само манифестација њихове жеље да униште све везе“, рекао је Песков, док Русија по ко зна који пут негира умешаност у саботаже.
Унутрашња политичка борба
Овај потез долази усред унутрашњих тензија: премијер Туск мора да добије одобрење председника Карола Навроцког, са којим се води спор око контроле обавештајних служби. Навроцки тражи већу улогу у надгледању, што могло би успорити имплементацију. Пољска, као кључни чвориште за Кијев, постала је приоритетна мета – али са „Хоризонтом“, Варшава шаље поруку да је спремна да брани не само своје границе, већ и крило НАТО-а против „невидљивог непријатеља“. Следећи дани показаће да ли ће 10.000 војника бити довољно да зауставе саботаже или ће се пољска јавност навикава на присуство војника и медијски се тражи оправдање за рат и додатни новац у војном буџету.