Sabotaža protiv bezbednosti Poljske
Inicijativa dolazi samo tri dana nakon što je u subotu, 16. novembra, eksplozija uništila deo železničke pruge Varšava-Lublin u blizini sela Mika, oko 100 kilometara južno od prestonice. Ta ruta nije slučajna meta: ona predstavlja glavni logistički koridor za transport zapadne pomoći Ukrajini, uključujući oružje, municiju i humanitarnu pomoć, preko koga je od početka rata prošlo preko milion tona tereta. Premjer Donald Tusk nazvao je incident „neviđenim aktom sabotaže usmerenim protiv bezbednosti Poljske i njenih građana“, a ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski išao je korak dalje, optuživši Moskvu za „državni terorizam“ sa namerom da izazove masovne žrtve. Brza reakcija mašinovođe sprečila je katastrofu – voz sa 475 putnika zaustavljen je na vreme, a eksplozija nije odnela živote, iako je otkinula metar dug deo šine i oštetila nadzemne kablove na obližnjim sekcijama.
Poljska traži pomoć Zelenskog
Istraga, koju vode poljske službe bezbednosti (ABW) i policija, otkrila je da su dva ukrajinska državljanina, stigla iz Belorusije, postavili eksplozivnu napravu pre nego što su pobegli preko granice sa Belorusijom. Premijer Tusk je u razgovoru sa Vladimirom Zelenskim zatražio hitan prenos obaveštajnih podataka, naglasivši da Poljska sumnja na saradnju sa ruskim obaveštajnim službama. „Ovo nije prvi put – Rusija vrbuje jednokratne operativce preko Telegrama, često građane Ukrajine, da bi oslabila našu podršku Kijevu“, rekao je Tusk, dodajući da je nivo uzbune na delovima železničke mreže podignut na „Čarli“, treći od četiri stepena. U međuvremenu, četiri osobe su uhapšene u vezi sa incidentom, a portparol specijalnih službi Jacek Dobžinski potvrdio je da su „na tragu nalogodilaca i izvršilaca“.
Operacija Horizont
Operacija „Horizont“ zvanično kreće u petak, 21. novembra, i biće „jedna od najvećih“ u istoriji Poljske, prema rečima načelnika Generalštaba generala Veslava Kukule. Vojnici iz Teritorijalnih odbrambenih snaga, u saradnji sa policijom, graničnim stražarima i kontraobaveštajnim jedinicama, patroliraće ključnim tačkama: železničkim čvorovima na istoku, obilaziće energetske stanice i komunikacione centre. „Ovo nije samo reakcija – to je promena paradigme u unutrašnjoj odbrani“, naglasio je Kukula, upozoravajući da predstojeći božićni praznici, sa dugim zimskim noćima, predstavljaju idealnu priliku za dalje sabotažne akcije. „Noć je prirodni pokrivač za diverzantske grupe, a poslednji incident to potvrđuje“, rekao je on, najavljujući i lansiranje mobilne aplikacije krajem novembra za građane da prijavljuju sumnjive aktivnosti.
Neka se građani navikavaju na vojsku
Kosiniak-Kamiš je pokušao da smiri javnost, ističući da „prisutnost vojnika na ulicama nije neuobičajena u evropskim prestonicama“ i podsećajući da Poljska ima treću najveću armiju u NATO-u. Međutim, iza ove fasade stoji duboka zabrinutost: od početka rata u Ukrajini, Poljska je zabeležila preko 50 incidenata – od paljevina na skladištima do sajber napada na energetsku mrežu – koji se pripisuju Moskvi. EU komesarka Ursula fon der Lajen upozorila je da su „pretnje evropskoj bezbednosti stvarne i rastuće“, pozivajući na hitno pojačavanje odbrane neba i infrastrukture. Čak i ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je sabotažu, optužujući Rusiju da cinično koristi ukrajinske pasoše za svoje operacije.
Zatvoren poslednji preostali ruski konzulat
Kao deo šireg odgovora, Poljska zatvara poslednji ruski konzulat u Gdanjsku – poslednji od tri zatvorena u poslednjih godinu dana – ostavljajući samo ambasadu u Varšavi. Sikorski je to nazvao „jasnim signalom“, iako nije isključio dodatne mere poput proterivanja diplomata ili pojačane sajber odbrane. Moskva je odmah uzvratila: portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je odnos sa Varšavom „potpuno pogoršanim“, a Ministarstvo spoljnih poslova najavilo smanjenje poljskog diplomatskog prisustva. „Ovo je samo manifestacija njihove želje da unište sve veze“, rekao je Peskov, dok Rusija po ko zna koji put negira umešanost u sabotaže.
Unutrašnja politička borba
Ovaj potez dolazi usred unutrašnjih tenzija: premijer Tusk mora da dobije odobrenje predsednika Karola Navrockog, sa kojim se vodi spor oko kontrole obaveštajnih službi. Navrocki traži veću ulogu u nadgledanju, što moglo bi usporiti implementaciju. Poljska, kao ključni čvorište za Kijev, postala je prioritetna meta – ali sa „Horizontom“, Varšava šalje poruku da je spremna da brani ne samo svoje granice, već i krilo NATO-a protiv „nevidljivog neprijatelja“. Sledeći dani pokazaće da li će 10.000 vojnika biti dovoljno da zaustave sabotaže ili će se poljska javnost navikava na prisustvo vojnika i medijski se traži opravdanje za rat i dodatni novac u vojnom budžetu.