Оног тренутка када је администрација америчког председника Џона Бајдена најавила да ће послати тенковску муницију, напомињем тенковску муницију са осиромашеним уранијумом усталасала се Србија и аналитичари на васколиким телевизијама који су тумачили тај феномен.
Убрзо су кренули и штампани медији, али и портали, али су све помешали и ону што користе авионски топови, али и ону што користе тенкови. На крају све је то исто, као да је битно. Битна је кључна реченица која се зове „осиромашени уранијум“.
Чули смо ми свашта о кориштењу у Заливском рату, додуше остали смо ускраћени да ли је у питању Први или Други заливски рат. Чули смо за тенкове Т-72 да су пробијани, али нико није споменуо ирачке Тајп 59 и 69, али још мање да су американци у феномену „пријатељске ватре“ баш од „сребрног метка“ погодили и неколико тенкова типа Абрамс.
Било како било, последњих дана се чуло све и свашта о муницији са осиромашеним уранијуом, али смо остали ускраћени за много детаља.
У сваком случају таква муниција пре свега да се растумачи не загрева тенк, јер тенк није шпорет на дрва, него служи за пробијање вишеслојног или експлозивно реактивног оклопа дебљина од 660 мм до 1.200 мм и продор у сам тенк великом брзином од 1575 м/с/.
Том приликом, односно продором језгра од осиромашеног уранијума у тенк, ослобађа се велика количина топлоте, која у секндарној фази активира муницију у борбеном комплету и изазива ескплозију. У случају да је поклопац куполе затворен, због притиска долази до откидања куполе, а у случају да се поклопци отворени пламен излази напоље, али тенк постаје неупотребљив јер у њему све страда.
То нисмо чули. Једино што смо чули јесте да се на месту поготка ослобађа уранијум оксид, али не у количинама попут Чернобиља, али негативно делује на место удара и мало повећану радијацију.
Амерички ратни планери и конструктори, када су сновали муницију са осиромашеним уранијумом полазили су од претпоставке да кумулативне гранате са језгорм о волфрама, нису у стању да пробију оклоп савремених тенкова попут Т-72, Т-80. Заливски рат је за планере Пентагона дошао као богом дан да се ова муниција калибра 105 мм и 120 мм испроба на Садамовим тенковима- Наравно прича је била медијски благоугодна јер сами по себи ирачке Т-72 су прављени у Ираку, имали су слабији оклоп од совјетских, пољских и чехословачких верзија тенка Т-72. Реактивни оклоп који је тад постојао „Контакт 1“ је био мисаона именица. О нишанским спавама не треба ни говорити. Мета идеална, уз меијску помпу „лабудова песма“ о супериорности америчких тенкова и топова концерна Рајнметал, наравно који су америчка лиценца.
Аналитичари из нашег сокака су се дотакли и простора Косова и Метохије. За време 78. дана НАТО агресије ниједан западни тенк ни Абрамс, ни Леопард 2, ни Аријете, ни Челинџер 2, па и Леклерк није никада коричио на простор Косова и Метохије, где је само Трећа армија имала више од 410 тенкова М-84 и Т-55. САД су авионима А-10 Тандерболт вршили константне нападе са муницијом од осиромашеног уранијума калибра 30 мм и уништили неке тенкове али не десетине и стотине како се тврдило. Укупни губици са албанским терористима и услед дејства НАТО авијације било 13 тенкова.
Тенкови Абрам су стигли у априлу месецу 1999. у Албанију на аердром Ринас и тамо остали заглављени у блату. То је довело до слома Оперативне групе Јастреб о чему је писао и Весли Кларк. Абрамси су се тек са уласком КФОР-а после потписивања Војнотехничког споразума јуна 1999. и повлачења војске Југославије појавили на простору Косова и Метохије. То значи да аналитичари, су морали да буду упознати са овим информацијом, а не да иступају са тезом да је тенковска муниција са осиромашеним уранијумом кориштена на Балкану. Понављам, авионска ДА, на простору Републике Српске и на територији СРЈ и то јужно од 44 паралеле.Е сад док су се наши аналитичари бавили Вагнером, Пригожином, НАТО остали смо ускраћени зашто је баш послата ова муниција. Из врло једноставног разлога да би се медијска пропаганда уздигла да су руски тенкови канте. То се пре свега мисли на тенк Т-90М Прорив -3 и модификоване верзије Т-72Б3М и Т-80 БВМ, као и опционо да се можда не појави и армата. У сваком случају снимци где „сребрни метак“ разара Т-90М, Т-80 БВМ или гађа армату, даће предност у информационом рату и поново поставити Абрамс на пиједестал моћног тенка са кога је скинут за време герилског рата у Ираку од септембра 2003 до децембра 2011 године.
Управо ова муниција је кључан детаљ у пропагандном рату да врати самопоуздање у рату на истоку где извикане модификације чувеног Леопарда 2 и Челинџера 2 британског поноса остале су на пољима Запорожја. Јер забога још један земља чланица НАТО и комшиница Србије купује тенк М1 Абрамс. Чак три земље Европе имаће тенкове типа Абрамс и то први пут после 1977. године. Додуше чули смо све и свашта о Сирији, али опет не и да Руси на истоку Украјине држе већу територију него САД у Сирији. Али о нечему се мора причати.
Такође од аналитичара из нашег сокака нисмо чули и да Руси имају исто такву врсту муниције, па Французи, Немци, Британци, који су је први дали али је некако завршила сплетом неких чудних околности, фактички испарила из неких складишта кад су неке ракете долетеле и експлодирале.
Било како било муниција са осиромашеним уранијумом није баук, није нешто епохално што ће да преокрене рат, али медијски је битнији од оног правог. Ефекат кад оваква граната пробија тело од Т-90М више вреди кад то камера уобличи него, да је пао Мелитопољ или Бердјанск.
Исто ће важити и у случају да се сусретну Т-90М, Т-80БВМ и Т-72Б3М са Абрамсом доуше осиромашеном верзијом, без оклопа од осиромашеног уранијума који није ништа друго него слжи за додатну заштиту тенка, па се подједанако користи и у офанзивим и дефанзивним операцијама, што би аналитичари морали да знају.
С тим што наши аналитичари из сокака су заборавили да напомену да Украјина неће добити такав оклоп, него осиромашене верзије што се тиче електронике, јер лако може да се деси да Абрамс заврши у руским рукама, а то није пожељно и Руси једва чекају да то обелодане, као и опционе верзије да се дочепају оклопа од осиромашеног уранијума.
За ово ову причу смо такође остали ускраћени, иако је потписник ових редова желео то да чује како ће се то одразити на тенковски рат и битке на истоку Украјине, али и судбину да и остале земље почну за своје тенкове да набављају ову врсту муниције.