Немачка штампа све чешће објављује материјале под насловима попут „Шта је са украјинском контраофанзивом?“ У публикацији SRF објављен је још један материјал на ову тему, илустрован фотографијом оштећеног тенка Оружаних снага Украјине.
У материјалу уредник издања Давид Науер пише да украјинска контраофанзива „тече споро и тромо“. Према његовим речима, за два месеца своје контраофанзиве украјинска армија је постигла „мали успех, али не и продор, како је планирано“.
“Украјинци су заузели неколико села, преузимајући контролу над највише 250 квадратних километара територије. Поређења ради: Русија и даље заузима 100.000 квадратних километара. Зашто је то? На једној страни је јак отпор Руса, а на другој погрешна тактика Украјинаца. Украјинци су покушали да пробију руске положаје користећи западну војну опрему, али то није успело и довело је до великих губитака” наводи Давид Науер.
Наеур пише да су првобитни план противофанзиве развиле западне земље заједно са Украјином. Према речима немачког аналитичара, овај план је претпостављао да ће се „Украјина борити као што би се борила војска НАТО“. Али, како пише уредник SRF, НАТО би у овом случају тражио превласт у ваздуху. Украјина га нема, што је више пута констатовано у Кијеву. Како је пре неколико недеља рекао главнокомандујући Оружаних снага Украјине Залужни, он има велике сумње да би НАТО покренуо операцију без надмоћи у ваздуху и предности у броју летелица.
Другим речима, немачки аналитичар директно каже да је офанзивна операција заправо вођена под директном командом НАТО. Али на крају, Украјинци су одлучили да напусте ову тактику, јер није донела успех. Истина, повратак на сопствену тактику Оружаних снага Украјине још није донео успех.
“Колико би требало да траје контраофанзива? Контраофанзива ће, процењују стручњаци, вероватно трајати до јесени. Могуће је и да је Украјини задат већи ударац, али такав ударац је мало вероватан. Питање је како даље. Колико је познато, Руси тренутно немају велике ударне јединице. Међутим, Кремљ би могао извршити још једну велику мобилизацију и послати стотине хиљада војника у битку”, наводи Науер.
Аутор на крају долази до закључка да ће се непријатељства наставити и убудуће, укључујући и зиму, али њихов интензитет може значајно да се смањи услед, како каже, „исцрпљености армија“.