АМЕРИЧКИ РАЗАРАЧИ ПОМОГЛИ ИЗРАЕЛУ У ПРОТИВРАКЕТНОЈ ОДБРАНИ СА МЕДИТЕРАНА

Разарачи су били стационирани у зони источног Медитерана одакле су могли са великом лакоћом да борбено делују и пресрећу балистичке ракете у тренутку када улазе у атмосферу

Као и шест месеци колико је скоро прошло од првог иранског напада на Израел, Америчка морнарица поново је помогла Израелу у противракетној одбрани јеврејске државе од напада балистичким ракетама.

Велику улогу у овој причи имао је мобилна компонента антирактне одбране морнарице САД односно разарачи класе Арли Берк са ракетама пресретачима Стандард СМ-3 који се лансирају из вертикалних лансера.

Разарачи су били стационирани у зони источног Медитерана одакле су могли са великом лакоћом да борбено делују и пресрећу балистичке ракете у тренутку када улазе у атмосферу.

Међутим, ваља напоменути да у целој причи то се односило на класичне балистичке ракете, али не и на хиперзвучне које су овај пут масовније примењене у изненадном удару, који се иначе и раније очекивао и било је питање тренутка када ће да се деси.

Овај пут у питању су била два америчка разарача опремљена ракетним пресретачима балистичких ракета. Мета су били балистички пројектили кој су као мету имали централни и северни Израел.

Како се наводи на иранске балистичке ракете укупно је лансирано 12 ракета Стандард СМ-3 у покушају да се заустави салва иранских пројектила чији број варира од извора до извора и креће се од 180 па до невероватних 500 пројектила.

Иначе САД имају распоређену у зони источног Медитерана поприлично велику поморску флоту бродова због сложене ситуације која је тренутно у тој зони због рата Хезболаха и Израела и могуће евакуације страних држављана али и потенцијалног ракетног рата Ирана и Израела.

Ракетни разарачи USS Bulkeley (DDG-84) и USS Cole (DDG-67) лансирали су „десетине“ пресретача у сарадњи са израелском војском како би пресрели 200 балистичких ракета испаљених из Ирана.

Амерички, британски бродовии пловила НАТО пакта која делују у источном Медитерану:
USS Wasp (LHD-1)
USS Oak Hill (LSD-51)
USS New York (LPD-21)
USS Bulkeley (DDG-84)
USS Arleigh Burke (DDG-51)
USNS Patuxent (T-AO-201)

SNMG2
HMCS Charlottetown (FFH-339)
ESPS Cristobal Colon (F-105)
ESPS Cantabria (A-15)
Делују у источном Медитерану

Морнаричке снаге UNIFIL које делују у водама Либана:
FGS Ludwigshafen am Rhein (F-264)
BNS Sangram (F-113)
KRI Diponegoro (365)
HS Kountouriotis (F-462)

Тренутно су усидрени на Кипру:
HMS Duncan (D-37)
RFA Mounts Bay (L-3008)

Остали бродови који делују у источном Медитерану:
ITS Martinengo (F-596)
HS Aegean (F-460)

Ударна група носача авиона„Труман“ тренутно је на путу и налази се у средини Атлантског океана. Чине је следећи бродови: носач авиона USS Harry S. Truman (CVN-75), ракетна крстарица USS Gettysburg (CG-64) и ракетни разарачи USS Stout (DDG-56) и USS Daniel Inouye (DDG-118)

FS Dixmunde се распоређује у источни Медитеран и вероватно је у приправности за могућу неборбену евакуацију француских држављана из Либана. Вероватно се распоређује и са FS Guépratte (714) и бродом из FS Aquitaine класе.

У градњи ракетних разарача класе Arleigh Burke уважавана су била дотадашња искуства Ратне морнарице САД и други ратних морнарица света.

С обзиром да је морнарица САД имала лоша искуства са пожаром на пловилима, разарачи класе Arleigh Burke израђени су од челика и алуминијума, који се користио у мањој мери.

У градњи пловила класе Arleigh Burke уважавана су била искуства британске краљевске морнарице за време Фокландског рата 1982. године, што је утицало да ракетни разарачи поменуте класе имају додатни оклоп из клевара.

Делимично је дизајн надградње је распоред одређених сензора и система, као и смањење радарског одраза, што им даје одређене стелт карактеристике.

Са класом разарача Arleigh Burke, Морнарица САД добила је пловила одличних могућности са видика наоружања и сензора што им омогућава извођење широког спектра борбених могућности.

Оно што одликује разарач Arleigh Burke је и поседовање борбеног система Ageis и вишенаменског радара 3D AN/SPY-1A, произвођача Lockheed Martin, са електронским управљањем одајно-пријемних модула пљоснатих антена.

Данас је у употреби више врста споменутог радара и сто верзија SPY-1A на крстарицама класе Тајкондерога, SPY-1B на класама разарача Тајкондерога од верзије ЦГ-59.

Верзију SPY-D тренутно користе разарачи Arleigh Burke , јапански разарачи класе Конго, шпанске фрегате класе Алваро де Базан, јужнокорејски разарачи класе Сејонг.

Оно по чему се разарачи класе Arleigh Burke разликују јесте по депласману и мерама.

С обзиром на модификације, разарачи се означавају серијама које се означавају као Flight: Flight I (DDG 51-71); Flight II ( DDG 72-78), Flight IIA blok 54 (DDG 79-80); Flight II A blok 62 (DDG 81-84), Flight IIA blok 62 ( DDG 85-113), која је остала без топовског система за непоредну одбрану.

Као што смо навели, димензије и депласман брода зависи од верзије брода.

Пуни депласман код прве серије износи 8.230 тона, код верзије II 8.637 тона, а у серији IIA блок 54/62 9.496 тона.

Разарачи прве и друге серије имају дужину 153, 9 м, а серије 2 блок 54/62 155,29 м. Ширина свих разарача је једнака – 18 м.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *