У прилог масовне употребе хиперзвучних ракета указују и снимци удара и велике брзине уласка ракете у атмосферу
Иран је извршио масовни ракетни напад одмазде према Израелу, а Техеран је по први пут масовно употребио хиперсоничне ракете у нападу на израелске ваздухопловне базе на југу Израела међу којима је Неватим и у централном делу Израела.
Званично операција носи назив “Истинско обећање 2”
На мети напада су се нашле и гасне електране и наводно гасна поља, али и војни аеродроми.
У прилог масовне употребе хиперзвучних ракета указују и снимци удара и велике брзине уласка ракете у атмосферу.
#BREAKING: Feared of facing a severe #Israeli retaliation, the #IRGC Aerospace Forces launched their ballistic missiles at inhabited areas of #Israel and its air bases tonight according to my sources in the #IDF. The missiles have hit inside the base but at deserted parts. pic.twitter.com/v9NsheKkTJ
— Babak Taghvaee – The Crisis Watch (@BabakTaghvaee1) October 1, 2024
Иран је последњих година направио значајне кораке у развоју хиперсоничних ракета, укључујући ракете Фатах-1 и Фатах-2. Ове ракете представљају део иранског напредног ракетног програма и сведоче о повећаном фокусу Техерана на хиперсонично наоружање, које је способно да избегне традиционалне одбрамбене системе.
Развој ракета Фатах-1 и Фатах-2 значајно је повећао иранске војне могућности, посебно у области балистичке и хиперсоничне технологије. Ово је алармирало многе земље, нарочито САД, Израел и неке суседе у Персијском заливу. Иран је показао да поседује капацитет за развој хиперсоничних ракета, али тачни подаци о статусу развоја ових пројектила нису у потпуности познати. Објаве ове ракете често прате демонстрације и тестови који служе за приказивање способности, али степен оперативности може бити различит од онога што се објављује у медијима.
Увођење ракета Фатах-1 и Фатах-2 додатно је заоштрило тензије у региону Блиског истока, посебно у односима са Израелом и Сједињеним Америчким Државама, који Иран сматрају великом претњом за регионалну безбедност.
Иранске хиперсоничне ракете су јасан показатељ да Техеран намерава да задржи значајну војну позицију у региону и да одговори на све претње, било са стране суседних земаља или од већих сила попут САД.
An Iranian missile exploded near the Mossad headquarters, located on the northern outskirts of Tel Aviv.
— Clash Report (@clashreport) October 1, 2024
– Aric Toler pic.twitter.com/GuHA2K4rl0
Фатах -1
Ракета Фатах је први пример иранских хиперсоничних ракета која је откривена на посебној церемонији у Техерану 6. јуна 2023 године. Ова ракета, са брзином већом од 13 маха у средњој фази лета и брзином већом од 5 маха у терминалној фази, као и са способношћу маневрисања на удаљености од 100 км пре удара у мету, сматра се великим напретком у иранском ракетном арсеналу ракета. У ствари, ракета Фатах је веома напредна балистичка ракета са маневришућом бојевом главом (MaRV) која покушава да одржи брзину од 5 маха или више током маневра и удара како би била класификована као хиперсонична ракета.
Већина балистичких ракета има могућност достизања брзина већих од 5 маха, али се не сматрају хиперсоничним јер следе балистичку путању и крећу се попут метка. Генерално, за противваздушне системе је лако да детектују балистичку путању при било којој брзини. Али маневрисање у завршној фази је важна карактеристика која ствара кључну разлику у класификацији ракета. Хиперсонична балистичка ракета је балистичка ракета која има способност маневрисања пре удара у мету, док одржава брзину већу од 5 маха.
На пример, ракета Корамшар има брзину близу 16 маха у средњој фази изван атмосфере и брзину близу 8 маха при уласку у атмосферу, али она директно погађа мету као метак, тако да је то само балистичка ракета.
Фатах има велику сличност са ракетом Кејбар Шекан по свом изгледу. Репни стабилизатори и бојева глава имају доста сличности. Сличност је таква да је чак и предњи део управљачких пераја на бојевој глави исти. Стога се претпоставља да су пречници ракета Фатах и Кејбар Шекан исти. С обзиром на велику сличност између две ракете може се претпоставити да обе ракете имају исти пречник, који износи 80 центиметара. С обзиром да је дужина бојеве главе 3,6 метара укупна дужина ракете процењује се на 11,5 метара.Поред визуелне сличности ракета Кејбар Шекан и Фатах, домет ових ракета је такође сличан. Кејбар Шекан има домет од 1450 километара, док Фатах има домет од 1400 километара.
Тело ракете, заједно са репним стабилизаторима и стабилизаторима на врху, је у потпуности састављено од композита (угљеничних влакана). Боја тела је такође од врсте која апсорбује радарске таласе, што повећава способност скривања ракете. Употреба стабилизатора на бојевој глави је потребна када ракета силази са висине од 30 километара и улази у атмосферу, јер на већим висинама стабилизатори не утичу на маневрисање бојеве главе. Ово је корисно за маневрисање близу мете.
Аеродинамички облик бојевих глава ракета Фатах и Кејбар Шекан је исти, али због додавања мотора и горива у завршном делу, покушано је да се одржи аеродинамика бојеве главе и смањи отпор продужавањем врха ракете.
Бојева глава има мотор са могућношћу промене вектора потиска, што омогућава бојевој глави да одржи брзину већу од 5 маха приликом маневрисања близу мете. Када бојева глава уђе у атмосферу, њена брзина се значајно смањује због снажног отпора ваздуха, а тешким маневрима помоћу стабилизатора брзина се поново смањује. Али са мотором на бојевој глави, могуће је поново повећати брзину на више од 5 маха. Такође, са млазницом која контролише вектор потиска, могуће је извести и теже маневре. Овај мотор може укључити када се бојева глава одвоји од ракете, што повећава висину лета бојеве главе и значајно повећава њен домет.
Ракета има бојеву главу са могућношћу промене вектора потиска, што јој омогућава да маневрише од тренутка када се бојева глава одвоји од тела ракете на висини од 300 километара изнад земље. Након одвајања од тела, бојева глава ракете Фатах маневрише по ниској или благо закривљеној путањи како би избегла антибалистичке системе и неколико пута мења или прилагођава своју путању током лета.
Карактеристике ракете Фатах
- Дужина: око 11,5 метара
- Пречник: око 80 цм
- Тежина: 4000 до 4600 кг
- Дужина бојеве главе: 3,6 метара
- Тежина бојеве главе: око 1000 кг
- Тежина експлозива: приближно 500 кг
- Брзина: више од 13 маха
- Домет: 1400 км (са могућношћу повећања)
- Гориво: чврста смеша
- Путање лета: балистичка (са маневрисањем у средњој фази)
- Порекло: Иран
Фатах-2
Ракете Фатах-2 је најновија верзија хиперсоничне ракете развијена у Ирану. Ова врста ракета састоји се од комбинације хиперсоничних планерских тела (HGV) и хиперсоничних крстарећих ракета (HCM), које имају јединствене карактеристике. Ракета Фатах-2 још увек у развоју. Јавности је представљена крајем новембра и почетком децембра 2023.
Ракета Фатах-2 користи конфигурацију хиперсоничних крстарећих ракета. Облик и комбинација носног конуса слични су ракети X-51. Ракета X-51 користи мотор на турбо млазани погон, који захтева улазак ваздуха, док код ракете Фатах-2, улазак ваздуха и млазни мотори су уклоњени, и уместо тога се користи ракетни мотор на течно гориво.
Стартни мотор на чврсто гориво Фатах-2 носи ракету до одређене висине изван атмосфере, а затим се бојева глава одваја и креће према атмосфери. У овој фази, ракета пада великом брзином док не уђе у атмосферу, а затим, као HGV (хиперсонично планерско возило), клизи кроз атмосферу на висини мањој од 100 километара. У средњој фази, ракета драстично смањује висину, као и брзину. Тада се укључује ракетни мотор у бојевој глави и стабилизује брзину на мах 5 или више.
Спецификације ракете Фатах-2:
- Тип: Хиперсонични пројектил (HGV)
- Земља порекла: Иран
- Произвођач: Ваздухопловне снаге ИРГЦ
- Представљена: 2023.
- Дужина: око 12 метара
- Пречник: 80 цм први степен, 50 цм други степен
- Гориво: чврсто у првој фази, течно у другој фази
- Домет: више од 1400 км
- Брзина: мах 5 у завршној фази, мах 15 у почетној фази
- Тежина: 3500 до 4100 кг
- Бојна глава: око 500 кг
- Тежина експлозива: око 200 кг
- Навођење: комбинација ИНС и ГПС
Фатах-2 ракета представља значајан корак у развоју хиперсоничних ракета и користи креативан приступ за превазилажење тренутних технолошких ограничења у Ирану.