U prilog masovne upotrebe hiperzvučnih raketa ukazuju i snimci udara i velike brzine ulaska rakete u atmosferu
Iran je izvršio masovni raketni napad odmazde prema Izraelu, a Teheran je po prvi put masovno upotrebio hipersonične rakete u napadu na izraelske vazduhoplovne baze na jugu Izraela među kojima je Nevatim i u centralnom delu Izraela.
Zvanično operacija nosi naziv “Istinsko obećanje 2”
Na meti napada su se našle i gasne elektrane i navodno gasna polja, ali i vojni aerodromi.
U prilog masovne upotrebe hiperzvučnih raketa ukazuju i snimci udara i velike brzine ulaska rakete u atmosferu.
#BREAKING: Feared of facing a severe #Israeli retaliation, the #IRGC Aerospace Forces launched their ballistic missiles at inhabited areas of #Israel and its air bases tonight according to my sources in the #IDF. The missiles have hit inside the base but at deserted parts. pic.twitter.com/v9NsheKkTJ
— Babak Taghvaee – The Crisis Watch (@BabakTaghvaee1) October 1, 2024
Iran je poslednjih godina napravio značajne korake u razvoju hipersoničnih raketa, uključujući rakete Fatah-1 i Fatah-2. Ove rakete predstavljaju deo iranskog naprednog raketnog programa i svedoče o povećanom fokusu Teherana na hipersonično naoružanje, koje je sposobno da izbegne tradicionalne odbrambene sisteme.
Razvoj raketa Fatah-1 i Fatah-2 značajno je povećao iranske vojne mogućnosti, posebno u oblasti balističke i hipersonične tehnologije. Ovo je alarmiralo mnoge zemlje, naročito SAD, Izrael i neke susede u Persijskom zalivu. Iran je pokazao da poseduje kapacitet za razvoj hipersoničnih raketa, ali tačni podaci o statusu razvoja ovih projektila nisu u potpunosti poznati. Objave ove rakete često prate demonstracije i testovi koji služe za prikazivanje sposobnosti, ali stepen operativnosti može biti različit od onoga što se objavljuje u medijima.
Uvođenje raketa Fatah-1 i Fatah-2 dodatno je zaoštrilo tenzije u regionu Bliskog istoka, posebno u odnosima sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama, koji Iran smatraju velikom pretnjom za regionalnu bezbednost.
Iranske hipersonične rakete su jasan pokazatelj da Teheran namerava da zadrži značajnu vojnu poziciju u regionu i da odgovori na sve pretnje, bilo sa strane susednih zemalja ili od većih sila poput SAD.
An Iranian missile exploded near the Mossad headquarters, located on the northern outskirts of Tel Aviv.
— Clash Report (@clashreport) October 1, 2024
– Aric Toler pic.twitter.com/GuHA2K4rl0
Fatah -1
Raketa Fatah je prvi primer iranskih hipersoničnih raketa koja je otkrivena na posebnoj ceremoniji u Teheranu 6. juna 2023 godine. Ova raketa, sa brzinom većom od 13 maha u srednjoj fazi leta i brzinom većom od 5 maha u terminalnoj fazi, kao i sa sposobnošću manevrisanja na udaljenosti od 100 km pre udara u metu, smatra se velikim napretkom u iranskom raketnom arsenalu raketa. U stvari, raketa Fatah je veoma napredna balistička raketa sa manevrišućom bojevom glavom (MaRV) koja pokušava da održi brzinu od 5 maha ili više tokom manevra i udara kako bi bila klasifikovana kao hipersonična raketa.
Većina balističkih raketa ima mogućnost dostizanja brzina većih od 5 maha, ali se ne smatraju hipersoničnim jer slede balističku putanju i kreću se poput metka. Generalno, za protivvazdušne sisteme je lako da detektuju balističku putanju pri bilo kojoj brzini. Ali manevrisanje u završnoj fazi je važna karakteristika koja stvara ključnu razliku u klasifikaciji raketa. Hipersonična balistička raketa je balistička raketa koja ima sposobnost manevrisanja pre udara u metu, dok održava brzinu veću od 5 maha.
Na primer, raketa Koramšar ima brzinu blizu 16 maha u srednjoj fazi izvan atmosfere i brzinu blizu 8 maha pri ulasku u atmosferu, ali ona direktno pogađa metu kao metak, tako da je to samo balistička raketa.
Fatah ima veliku sličnost sa raketom Kejbar Šekan po svom izgledu. Repni stabilizatori i bojeva glava imaju dosta sličnosti. Sličnost je takva da je čak i prednji deo upravljačkih peraja na bojevoj glavi isti. Stoga se pretpostavlja da su prečnici raketa Fatah i Kejbar Šekan isti. S obzirom na veliku sličnost između dve rakete može se pretpostaviti da obe rakete imaju isti prečnik, koji iznosi 80 centimetara. S obzirom da je dužina bojeve glave 3,6 metara ukupna dužina rakete procenjuje se na 11,5 metara.
Pored vizuelne sličnosti raketa Kejbar Šekan i Fatah, domet ovih raketa je takođe sličan. Kejbar Šekan ima domet od 1450 kilometara, dok Fatah ima domet od 1400 kilometara.
Telo rakete, zajedno sa repnim stabilizatorima i stabilizatorima na vrhu, je u potpunosti sastavljeno od kompozita (ugljeničnih vlakana). Boja tela je takođe od vrste koja apsorbuje radarske talase, što povećava sposobnost skrivanja rakete. Upotreba stabilizatora na bojevoj glavi je potrebna kada raketa silazi sa visine od 30 kilometara i ulazi u atmosferu, jer na većim visinama stabilizatori ne utiču na manevrisanje bojeve glave. Ovo je korisno za manevrisanje blizu mete.
Aerodinamički oblik bojevih glava raketa Fatah i Kejbar Šekan je isti, ali zbog dodavanja motora i goriva u završnom delu, pokušano je da se održi aerodinamika bojeve glave i smanji otpor produžavanjem vrha rakete.
Bojeva glava ima motor sa mogućnošću promene vektora potiska, što omogućava bojevoj glavi da održi brzinu veću od 5 maha prilikom manevrisanja blizu mete. Kada bojeva glava uđe u atmosferu, njena brzina se značajno smanjuje zbog snažnog otpora vazduha, a teškim manevrima pomoću stabilizatora brzina se ponovo smanjuje. Ali sa motorom na bojevoj glavi, moguće je ponovo povećati brzinu na više od 5 maha. Takođe, sa mlaznicom koja kontroliše vektor potiska, moguće je izvesti i teže manevre. Ovaj motor može uključiti kada se bojeva glava odvoji od rakete, što povećava visinu leta bojeve glave i značajno povećava njen domet.
Raketa ima bojevu glavu sa mogućnošću promene vektora potiska, što joj omogućava da manevriše od trenutka kada se bojeva glava odvoji od tela rakete na visini od 300 kilometara iznad zemlje. Nakon odvajanja od tela, bojeva glava rakete Fatah manevriše po niskoj ili blago zakrivljenoj putanji kako bi izbegla antibalističke sisteme i nekoliko puta menja ili prilagođava svoju putanju tokom leta.
Karakteristike rakete Fatah
- Dužina: oko 11,5 metara
- Prečnik: oko 80 cm
- Težina: 4000 do 4600 kg
- Dužina bojeve glave: 3,6 metara
- Težina bojeve glave: oko 1000 kg
- Težina eksploziva: približno 500 kg
- Brzina: više od 13 maha
- Domet: 1400 km (sa mogućnošću povećanja)
- Gorivo: čvrsta smeša
- Putanje leta: balistička (sa manevrisanjem u srednjoj fazi)
- Poreklo: Iran
Fatah-2
Rakete Fatah-2 je najnovija verzija hipersonične rakete razvijena u Iranu. Ova vrsta raketa sastoji se od kombinacije hipersoničnih planerskih tela (HGV) i hipersoničnih krstarećih raketa (HCM), koje imaju jedinstvene karakteristike. Raketa Fatah-2 još uvek u razvoju. Javnosti je predstavljena krajem novembra i početkom decembra 2023.
Raketa Fatah-2 koristi konfiguraciju hipersoničnih krstarećih raketa. Oblik i kombinacija nosnog konusa slični su raketi X-51. Raketa X-51 koristi motor na turbo mlazani pogon, koji zahteva ulazak vazduha, dok kod rakete Fatah-2, ulazak vazduha i mlazni motori su uklonjeni, i umesto toga se koristi raketni motor na tečno gorivo.
Startni motor na čvrsto gorivo Fatah-2 nosi raketu do određene visine izvan atmosfere, a zatim se bojeva glava odvaja i kreće prema atmosferi. U ovoj fazi, raketa pada velikom brzinom dok ne uđe u atmosferu, a zatim, kao HGV (hipersonično planersko vozilo), klizi kroz atmosferu na visini manjoj od 100 kilometara. U srednjoj fazi, raketa drastično smanjuje visinu, kao i brzinu. Tada se uključuje raketni motor u bojevoj glavi i stabilizuje brzinu na mah 5 ili više.Specifikacije rakete Fatah-2:
- Tip: Hipersonični projektil (HGV)
- Zemlja porekla: Iran
- Proizvođač: Vazduhoplovne snage IRGC
- Predstavljena: 2023.
- Dužina: oko 12 metara
- Prečnik: 80 cm prvi stepen, 50 cm drugi stepen
- Gorivo: čvrsto u prvoj fazi, tečno u drugoj fazi
- Domet: više od 1400 km
- Brzina: mah 5 u završnoj fazi, mah 15 u početnoj fazi
- Težina: 3500 do 4100 kg
- Bojna glava: oko 500 kg
- Težina eksploziva: oko 200 kg
- Navođenje: kombinacija INS i GPS
Fatah-2 raketa predstavlja značajan korak u razvoju hipersoničnih raketa i koristi kreativan pristup za prevazilaženje trenutnih tehnoloških ograničenja u Iranu.