Мање од 24 часа било је довољно азербејџанској војсци да уз помоћ далекометне артиљерије и ракетних снага, као и дронова и тактичких беспилотних летелица приморају оружане снаге самопроглашене републике Арцах приморају на предају.
Локалне власти у Степанкерту су саопштиле да су спремне на прекид ватре, предају власти и разоружавање комплетних формација и предају свог напружања. Власти у Бакуу су прихватиле ову иницијативу.
С друге стране јерменски председник Николај Пашињан се опрао од свега тврдећи да му формулација “повлачење јерменске војске” из Нагорног Карабаха није сасвим јасна јер од августа 2021. године тамо нема ниједног јерменског војника. У преводу Пашињан је опрао руке од својих сународника. Како ће то утицати на политичку сцену Јерменије и да ли ће доћи до смене Пашињана, остаје да се види.
Које је би могле поуке овог краткотрајног рата за Нагормо Карабах за Јерменију и Азербејџан за ТВ Фронт говорио је магистар међународних односа и војни коментатор Бошко Јовановић
“Поуке рата између Јерменије и Азербејџана могу бити војне и политичке. Ја ћу прво да кренем од војних. Војне поуке са јерменске тачке гледишта су: “ако желиш да се браниш треба да имаш фортификацију, треба да имаш бункере, минска поља, противтенковске препреке. Треба да посебно ако имаш фортификацију, онда ти треба мањи борј људи за одбрану. Пошто Јерменија има мањи број становника од Азербејџана, она је требала прво да свугде сагради одбрамбену линију, не три, него најмање пет линија што би купило време да узбуне свој лоби у Америци.
Они нису имали ни јаку ПВО, ни јако противтенковско наоружање. Имали су мало противоклопних ракета, слаб ПВО и они напросто нису могли Азербејџанце да зауставе.
Азербејџанске поуке са војне тачке гледишта су следеће: сарађују са свима, купују лиценце, сами производе. Они су купили лиценце за израелске дронове. Азербејџан је имао најновије наоружање што му је у многоме помогло. Кад кажем најновије, Азербејџан је оружје куповао из Русије и Турске од Израела и од кога год је требало. Наравно Азербејџану је било лакше, јер има нафту, али Јерменија има мафију, бар нешто. Са војне тачке гледишта све ово је било добро планирано, темељно.
Што се тиче политичких поука које могу се извући од Азербејџана су следеће: Председник Илхам Алијев је државник, који је завршио МГИМО. Није имао блам да прича руски, као Пашињан. Често долази у Москву, не да би му неко причао шта да ради, него свраћа на МГИМО. Био је доцент, предавао је. Он је државник који зна шта хоће, како хоће и како треба. Напросто знам о чему се ради. Илхам Алијев је врло пазио шта ради у односу на Москву. Јесте развијао односе са Турском и Израелом, али је пазио шта ради са Москвом. Признао је обарање руског хеликоптера, платио одштету и све је било у реду. Међутим пошто је Јерменија вукла антируске потезе и Јермени у свету говорили против Руса, једино то нису радили Јермени у Русији, ћутали, али су ови на Западу су водили антируску кампању. То све није мголо да не остави трага. Значи окретати се Америци, а бити окружен Турском и Азербејџаном и Русију иритираш онда се добије ово што се добије. Ово је небитан рат. Једино ко се око рата буни је Украјина. Прозивала је Русију што не помаже Јерменима. Ово је враћање услуга Јерменима који врло често лобирају за Украјину. Није уопште случајно што су биле пароле мир у Украјини и мир на Кавказу, протест испред руске амбасаде у Јеревану., каже Јовановић за ТВ Фронт.