24. ГОДИНЕ ОД ПОТПИСИВАЊА КУМАНОВСКОГ СПОРАЗУМА: Како је окончана агресија НАТО пакта на Савезну Републику Југославију

На данашњи дан навршава се тачно 24 годинe од када су делегације Војске Југославије и Савезног министарства спољних послова с једне и НАТО пакта с друге стране после серије интензивних и напетих преговора у кафани ” Европа” код Куманова који су трајали од 6 до 9. јуна 1999. године потписали су Војно-технички споразум између Војске Југославије и НАТО пакта са чиме је окончана агресија овог савеза која је трајала пуних 78 дана.

Увод у овај споразум били су интензивни преговори између тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића и финског председника Мартија Ахтисарија и руског преговарача Виктора Черномирдина, који су заступали међународну заједницу.

Потписивањем Војно-техничког споразума било је предвиђено да се снаге Војске Југославије у наредних 11 дана повуку са Косова и Метохије у централну Србију. Истовремено планом је било предвиђено да на територију Косова и Метохије уђе 50.000 војника сeверноаталнске алијансе у оквиру састава нове мисије под ознаком КФОР.

Одредбе овог потписаног споразума биле су обавезујуће за обе стране,а чин потписивања био је увод у успостављане власти УН на територији АП КиМ на основу резолуције 1244 која је донета наредног дана на седници Савета безбедности, што је био увод у погром 300.000 Срба и других неалбанаца са простора КиМ.

Споразум су 9. јуна у вечерњим часовима у име СР Југославије у импровизованој бази НАТО пакта потписали генерал- пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић, испред Генералштаба ВЈ и генерал-потпуковник полиције Обрад Стевановић испред Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Са друге стране у име међународних снага НАТО и КФОР споразум је потписао британски генерал-потпуковник Мајкл Џексон.Иначе, занимљиво је да је текст војнотехничког документа пре потписивања први пут био представљен 3. јуна 1999 Слободану Милошевићу, од стране председника Финске Мартија Ахтисарија, који је посетио Београд у оквиру мировне мисије за прекид сукоба између СРЈ и НАТО.

Ово су најзначајне одредбе Кумановског споразума

• Прекид непријатељстава између НАТО снага и снага ВЈ и српске полиције
• Повлачење ВЈ и Полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије у периоду од 11 дана.
• Успостављење две зоне безбедности од административне границе са Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије и Црне горе, и то копнена у дужини од 5 км и 25 км у ваздуху. Копнена је укинута 2001, а ваздушна само смањена на 5 км од административне линије ка унутрашњости територије Србије.
• Обавеза снага КФОР-а да разоружају снаге ОВК и изврше демилитаризацију.

Основни подаци о НАТО агресији

Агресија НАТО на СРЈ, под именом “Савезничка снага”, почела је 24. марта 1999, а завршена 10 јуна. У рату је на страни Алијансе учествовало 19 дражава.

Напад на Србију НАТО је започео са 464 летелице, а завршио са 1.040. Лансирано је више од 400.000 пројектила. СРЈ је гађана и са 1.000 крстарећих ракета. Укупна маса бачених убојних средстава је око 22.000 тона. Број погинулих припадника војске и полиције од 24. марта до 10. јуна је 753 погинулих, од тога 589 војника и 172 полицајца. Укупна материјална штета у СРЈ, процењена је на више од 50 милијарди долара. НАТО је током агресије уништио или оштетио 1.026 цивилних објеката. Потпуно је разорио 7 индустријских и привредних објеката, 11 енергетских постројења, 38 мостова, 28 радио и ТВ-репетитора, 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 основних и средњих школа, 29 манастира и 35 цркава.

Цео текст Војно-техничког споразума

Куманово, 9. ЈУН 1999.

Члан 1.Опште обавезе

1. Стране Споразума потврђују документ, који је председник Финске Марти Ахтисари представио председнику Југославије Слободану Милошевићу и који су 3. јуна одобрили српски парламент и савезна влада (СРЈ), укључујући размештај међународног цивилног и војног присуства на Косово под надзором УН. Стране даље примећују да је Савет безбедности УН спреман да усвоји резолуцију, која је представљена, о том присуству.
2. Државне власти СРЈ и Републике Србије схватају и слажу се да ће међународне снаге за безбедност (КФОР) бити размештене после усвајања резолуције Савета безбедности УН, поменутој у параграфу 1, и да ће на Косову да оперишу без ометања и са овлашћењем да предузму све нужне активности за остваривање и одржавање безбедног окружења за све грађане Косова и да своју мисију обављају на друге наћине. Даље прихватају да испуне све обавезе из Споразума и да олакшају размештање и операције тих снага.
3. У Споразуму, следећи изрази значиће оно што описују испод: а. “Стране” су потписници Споразума.
4. “Власти” су одговарајући одговорни појединци, институције или организације Страна.

а. “Снаге СРЈ” означава све људство и организације СРЈ и Републике Србије које могу војно да делују. То укључује редовне армијске и морнаричке снаге, наоружане групе грађана, удружене паравојне групе, ваздухопловне снаге, територијалну одбрану, пограничну полицију, обавештајне службе, јединице полиције – локалне, специјалне, против демонстрација и антитерористичке – и било коју групу или појединце које као такве наведе командант “КФОР”-а.

б. Зона ваздушне безбедности (ЗВБ) дефинисана је као зона од 25 километара од покрајинске границе Косова према унутрашњости СРЈ. Она се односи на ваздушни простор изнад те зоне од 25 километара.

в. Зона копнене безбедности (ЗКБ) дефинисана је као зона од пет километара од покрајинске границе Косова према унутрашњости СРЈ. Она се односи на терен унутар те зоне од пет километара.

г. Дан ступања на снагу (ДС) дефинисан је као дан потписивања Споразума. (Скраћеница “КФОР” у тексту се наводи у загради, иза “међународне снаге за безбедност. У преводу само скраћеница).

5. Циљеви тих обавеза наведени су испод:

а. Да се обезбеди трајан прекид непријатељстава, било какве снаге СРЈ, без претходног изричитог одобрења команданта КФОР-а неће ни под којим околностима ући, поново ући нити остати на територији Косова, ЗВБ и ЗКБ, описаних у параграфу 3. Члана И. Локалној полицији биће дозвољено да остане у ЗКБ.
Параграф изнад не прејудицира договорени повратак особља СРЈ и Србије које ће бити предмет накнадног одвојеног споразума из параграфа 6 документа поменутог у параграфу 1 овог Члана.
б. Да се обезбеде подршка и овлашћење КФОР-у, а посебно да се КФОР овласти да предузме неопходне активности, укључујући примену нужне силе, да обезбеди испуњавање обавеза из Споразума и заштиту КФОР-а и да допринесе безбедности окружења међународном цивилном присуству за примену и другим организацијама, институцијама и невладиним организацијама (детаљи у Анексу Б).

Члан 2.

Прекид непријатељстава

1. Одмах по ДС, снаге СРЈ уздржаће се од свих нерпијатељских и аката
   провокације свих врста против било којег лица на Косову и наредиће оружаним снагама да прекину све такве активности. Неће подстицати на, организовати или подржавати непријатељске или акте провокације.
2. Постепено повлачење снага СРЈ (копно): СРЈ прихвата постепено повлачење свих снага СРЈ са Косова на локације у Србији изван Косова. Снаге СРЈ ће да обележе и рашчисте минска поља, замке и препреке. Како се буду повлачиле, снаге СРЈ рашчистиће све линије комуникација уклањањем мина, експлозивних замки и постављених средстава за уништавање. Обележиће све границе свих минских поља. Улазак и размештај КФОР-а на Косово биће синхронизован. Постепено повлачење снага СРЈ биће према редоследу наведеном испод:

а. До ДС + један дан, снаге СРЈ лоциране у Зони 3 напустиће, договореним путевима, ту зону да демонстрирају испуњавање обавеза (мапа у Анексу А Споразума). Када буде верификовано да снаге СРЈ испуњавају обавезе из овог одељка и из параграфа 1 овог Члана, НАТО ће да суспендује ваздушне нападе. Суспензија биће настављена под условом потпуног испуњавања обавеза из Споразума и под условом да Савет безбедности УН усвоји резолуцију о размештају КФОР-а довољно брзо да празнина може да буде избегнута.

б. До ДС + шест дана, све снаге СРЈ на Косову напустиће Зону 1. Утврђивање тимова за везу са командантом КФОР-а у Приштини.

в. До ДС + девет дана, све снаге СРЈ на Косову напустиће Зону 2.

г. До ДС + 11 дана, све снаге СРЈ на Косову напустиће Зону 3.

д. До ДС + 11 дана, све снаге СРЈ на Косову комплетираће повлачење са Косова на локације ван Косова и не у пет километара ЗКБ. На крају периода (ДС + 11 дана) високи команданти снага СРЈ писмено ће да потврде да су снаге СРЈ комплетирале постепено повлачење. Командант КФОР-а мозе на конкретан захтев да одобри изузеће из постепеног повлачења. Кампања бомбардовања биће укинута (до тада
суспендована) по комплетираном повлачењу снага СРЈ према Члану ИИ. КФОР задржава овлашћење да, ако буде неопходно, силом обезбеди испуњење обавеза из Споразума.

ђ. Власти СРЈ и Србије потпуно ће да сарађују са КФОР-ом у верификацији повлачења снага са Косова и иза ЗВБ и ЗКБ.

е. Оружане снаге у повлачењу према Анексу А, односно у договореним областима или на договореним путевима, неће бити мета ваздушних напада.

з. До доласка цивилне мисије УН, КФОР ће да обезбеди адекватну контролу над границама СРЈ на Косову према Албанији и Македонији.

3. Постепено повлачење ваздухопловних и противавионских снага СРЈ (РВ и ПВО)

а. До ДС + један дан, ниједна летелица СРЈ, са фиксираним крилима или ротором, неће летети над Косовом или ЗВБ без одобрења команданта КФОР-а. Сви системи ПВО, радари, ракетни системи земља-ваздух и летелице уздржаваће се од радарског праћења и сваког осветљавања летелица КФОР-а над Косовом или над ЗВБ.

б. До ДС + три дана, све летелице, радари, ракетни системи земља-ваздух
(укључујући људством преносиве) и противавионска артиљерија повући ће се на друге локације у Србији изван 25 километара ЗВБ.

в. Командант КФОР-а контролисаће и координисаће употребу ваздушног простора над Косовом и ЗВБ од ДС. Кршење било које од горњих одредби, укључујући правила и процедуре команданта КФОР-а у управи над ваздушним простором изнад Косова, као и неовлашћене летове или активирање интегрисане ПВО СРЈ унутар ЗВБ, биће мета војне акције КФОР-а, укључујући употребу нужне силе.

Командант КФОР-а може да пренесе контролу нормалних цивилних
ваздухопловних активности одговарајућим институцијама СРЈ, да избегне
конфликте са ваздухопловним саобраћајем КФОР-а и обезбеди сигуран систем ваздушног саобраћаја без застоја. Замишљено је да контрола над цивилним ваздухопловним саобраћајем буде враћена цивилним властима чим то буде изводљиво.

Члан 3.

Примедбе

1. Овај Споразум и писана наређења која захтевају испуњавање обавеза биће прослеђени свим снагама СРЈ.
2. До ДС + два дана власти СРЈ и Србије обезбедиће следеће конкретне податке о статусу свих снага СРЈ:

а. Детаљне податке, положаје и описе свих мина, неексплодираних пројектила, експлозивних направа, средстава за уништавање, препрека, замки… физичких и војних претњи безбедном кретању свог особља на Косову које су поставиле снаге СРЈ.

б. Сваку даљу информацију војног и аспекта безбедности о снагама СРЈ на територији Косова или ЗВБ и ЗКБ коју затражи командант КФОР-а.

Члан 4.

Формирање Заједничке комисије за примену (ЈИЦ) ЈИЦ ће бити формирана са разместањем КФОР-а на Косову према директивама
команданта КФОР-а.

Члан 5.
Овлашћење коначног тумачења

Овлашћење конаћног тумачења овог Споразума и аспеката безбедности мировног споразума имаће командант КФОР-а. Његове одлуке обавезујуће су свим Странама и лицима.

Члан 6.

Ступање на снагу

Овај Споразум ступа на снагу потпсивањем.

АНЕКСИ:

А. Постепено повлачење снага СРЈ са Косова

Б. Операције КФОР-а

Анекс Б

Операције КФОР-а

1. У складу са општим обавезама из Војно-техничког споразума, власти СРЈ и Републике Србије схватају и прихватају размештај и операције без ометања КФОР-а на Косову, са овлашћењем да предузму све неопходне активности да установе и одрже окружење безбедно за све грађане Косова.
2. Командант КФОР-а имаће овлашћење, без ометања или одобравања, да учини све што оцени нужним и исправним, укључујући употребу војне силе, да заштити КФОР, међународно цивилно присуство и да примени све обавезе из Војно- техничког споразума и Мировног споразума што га подржава.
3. Ни КФОР, нити било ко из особља КФОР-а, неће бити одговоран за штету нанету јавној или приватној својини нанетих током извршавања обавеза повезаних са применом овог Споразума. Стране ће чим буде могуће договорити Споразум о статусу снага (СОФА).
4. КФОР ће имати право да:

а. Да прати и обезбеђује испуњавање обавеза из овог Споразума и да тренутно реагује и обнови испуњавање, употребом војне силе ако буде неопходно. То укључује нужне акције за:

(1) Спровођење повлачења снага СРЈ.

(2) Обезбеђивање испуњавања обавеза по повратку одобраног особља СРЈ на Косово.

(3) Пружање помоћи другим међународним ентитетима умешаним у примену или са овлашћењем Савета безбедности УН.
б. Да утврди везу са локалним властима на Косову и цивилним и војним властима СРЈ и Србије.
в. Да посматрају, прате и проверавају било које и све инсталације и активности на Косову за које командатнт КФОР-а верује да поседују војне или полицијске способности или да могу бити повезане са војним или полицијским способностима или да су на друге начине битне испуњавању обавеза из овог Споразума.

5. Не опирући се ниједној одредби овог Споразума, Стране схватају и прихватају да командант КФОР-а има право и да је овлашћен да нареди уклањање, повлачење или премештање конкретних снага и оружја и да нареди прекид било којих активности кад год процени да су оне потенцијална претња КФОР-у, његовој мисији или другој Страни. Снаге које се не повинују наређењу да се преместе, повуку или да прекину претеће или потенцијално претеће активности биће мета војне акције КФОР-а, укључујући примену силе ако то буде неопходно, да се обезбеди испуњен