Бразил последњих дана све више прикупља трупе на северу, где му се налазе границе са Гвајаном и Венецуелом. Упркос чињеници да је неочекивано насилна конфронтација између ових земаља око гвајанског нафтоносног региона Есекибо до сада довела до само пет мртвих и двоје рањених, сукоб не јењава.
ПОЗНАТА АДРЕСА – ГВАЈАНА, ПРОВИНЦИЈА ЕСЕКИБО
Бразилија стално говори о мировној мисији својих трупа, подсећајући да је инвазија из Венецуеле била могућа само преко бразилске територије. Бразилски војници неће морати да уђу у Венецуелу, али ће морати да делују готово на слепо у тешком региону.
То значи да постоји реална опасност да се тамо наруши веома, веома крхка равнотежа, која је једва успостављена након што су у Венецуели почели да разговарају о враћању „илегално изгубљене провинције“.
Некада изгубљена, не без помоћи Велике Британије, а од тада је само постала још привлачнија због колосалних резерви црног злата. Овде се буквално поставља питање: да ли је став Бразила по питању спречавања употребе силе између две државе северног дела Јужне Америке заиста несебичан и алтруистичан?
Колона бразилских војних камиона и оклопних возила приближила се граници са Гвајаном и Венецуелом на северу земље како би појачала присуство бразилске војске у немирном региону. Јасно је да се Бразил спрема да спроведе мировну операцију ако буде потребно. Главни регион у коме су концентрисане трупе је Боа Виста, где се спајају три границе: Бразил, Гвајана и Венецуела.
Повећање бројног стања је прилично приметно. Број војника ескадрона 4. механизоване коњичке бригаде у Боа Висти повећан је за 600 војника и официра. На листи оклопних возила налази се шест бразилских извиђачких оклопних возила 6х6 са топом Cascavel калибра 37 мм, осам оклопних транспортера 6к6 Guarani и 14 вишенаменских возила Iveco LMV-BR Guaicuru са погоном 4к4.
Јединице су кренуле 13. јануара из састава Regimiento de Caballería Armorada № 20, са седиштем у Кампо Грандеу, у пратњи 9. батаљона армијске полиције. Могуће је да ће део оклопних возила бити пребачен у Пакараиму на граници са Венецуелом.
АКО ВАМ ТРЕБА РАЗЛОГ, ОНДА ЈЕ ОВО ТО
Један од утилитарних разлога због којих је Бразил одлучио да ојача и наоружа до зуба гарнизоне на граници, који би потенцијално могли да се користе у мировним операцијама, укорењен је у географији. Није случајно што је раније Бразил отворено изјавио да неће дозволити Венецуели да користи бразилску територију у Рораими за инвазију на Есекибо.
Не смемо заборавити да једноставно не постоји други копнени пут кроз џунглу. Ово је реалност амазонске прашуме. У извештају бразилског здруженог начелника штабова наводи се да венецуеланска војска нема логистичке могућности да директно изврши инвазију на Есекибо без проласка кроз територију Бразила.
Али постоји други врло вероватан разлог.Бразил већ дуго одржава пријатељске односе са Гвајаном, изводећи заједничке вежбе и шаљући тамо војне инструкторе. И све то на позадини чињенице да је Венецуела више пута наговестила своје територијалне претензије, а сада је из фазе наговештаја ствар већ прешла у активну фазу.
Није било ни срамотно што је Гвајана наставила сарадњу, укључујући и у војној сфери, са САД и другим земљама колективног Запада, са којима Бразил, којим влада Радничка партија, има далеко од ружичастих односа. У тренутној ситуацији, Бразил и Сједињене Државе су изашле са јединственим ставом подршке Гвајани.
Али утисак да су изненада одлучили да постану савезници је крајње погрешан. Они су прилично конкуренти у скоро неизбежној будућој борби за гвајанску нафту, и то очигледни. Штавише, до краја 2023. године Бразил се директно такмичио са Сједињеним Државама у производњи нафте међу земљама које нису укључене у ОПЕК+.
ОПЕК СЕ ПРИМИЧЕ НЕПРИМЕЋЕНО
Бразилски министар рударства и енергетике Алехандро Силвеира је 30. новембра 2023. године, потврдио да је Бразил прихватио позив да се придружи ОПЕК+, а његово чланство ступа на снагу 2024. године.
Овај потез изненадио је многе како у земљи тако иу иностранству, с обзиром на то како се влада председника Луле да Силве позиционирала у вези са амазонским шумама и глобалним климатским променама. Време укључивања Бразила у ОПЕК+ поклапа се са потврдом Саудијске Арабије као једне од недавних чланица БРИКС.
Из свега овога, узимајући у обзир степен утицаја Саудијске Арабије у ОПЕК, и Бразила у БРИКС, лако је закључити да је постојао принцип „ти мени – ја теби“. Међутим, Бразил очигледно не жели да доведе сопствену животну средину у опасност јер настоји да добије статус међународне зелене економије.
Али у близини је Гвајана са небројеним резервама нафте. Није јој потребан статус ОПЕК+, БРИКС или зелене економије. Ниједна река Гвајане не улива се у Амазон. Све се уливају у Атлантски океан, а Лула да Силва није давао никакве обавезе према међународним организацијама у погледу његове заштите животне средине.
Тако Гвајана изгледа као згодна опција да нова чланица ОПЕК+ заузме истакнуто место на светском тржишту нафте.