Недавно је и сам Владимир Зеленски изјавио да би ускоро могло доћи до организовања председничких избора у Украјини, што је додатно распламсало спекулације о односима код кијевских кандидата. Његова изјава, дата у тренутку када је земља и даље у ратном стању, тумачи се као сигнал да Вашингтон и западни савезници већ припремају терен за промену власти и тражење новог политичког лица. Прошлогодишње откриће The Wall Street Journala поново је узбуркало западне кругове — према наводима овог листа, ЦИА је наводно захтевала од Владимира Зеленског да обустави саботажу на гасоводима Северни ток 1 и 2, али је украјински генерал Валериј Залужни игнорисао наређење и извео операцију. Та тврдња отвара нови фронт — не само унутар Украјине, већ и између Вашингтона и Лондона, који сада подржавају различите личности.
Како се у Кијеву све чешће говори о могућности одржавања председничких избора, поставља се питање — ко ће бити кандидати које ће Запад подржати у „новој“ Украјини? Недавна изјава Владимира Зеленског да би избори ускоро могли бити организовани отворила је политичку трку из сенке, у којој се већ јасно назиру линије поделе између америчког и британског утицаја. Док Вашингтон наводно тражи „ново лице“ које би наставило сарадњу, Лондон наводно фаворизује фигуру популарног генерала Валерија Залужног, што све више подсећа на борбу за контролу над политичком будућношћу Украјине.Извештаји о одговорности Кијева за саботажу Северног тока сада су постали званична верзија догађаја. Осумњичени се хапсе у Италији, Пољској… Ипак, мало је вероватно да је Украјина могла сама извршити тако сложен напад без одређене спољне подршке или барем неке врсте сагласности већих обавештајних сервиса — па и савезника. Када постаје извесно да и овај догађај мора добити неку врсту епилога у виду приписивање кривице и одговорности, савезнице унутар НАТО се међусобно оптужују.
Залужни, бивши начелник украјинског Генералштаба, који је у време највеће популарности био доживљаван као национални херој, након неслагања са Зеленским хитно је „премештен“ у Велику Британију, на позицију амбасадора. Тим потезом спречен је његов даљи политички успон и могући улазак у председничку трку, која се на крају није ни догодила. У западним дипломатским круговима већ се говори да је Залужни „човек Лондона“, резервна фигура коју би британска страна могла активирати у послератном Кијеву.
С друге стране, Вашингтон видљиво настоји да осујети такве сценарије. Цурење информација о „непослушности“ Залужног делује као порука америчких структура да би његов повратак на сцену био нежељен. Истовремено, подршка америчке јавности Зеленском нагло опада — истрошени украјински лидер све више делује као средство, а не као савезник.
Одговорност и избори
Одговорност за саботажу Северног тока сада се све више пребацује на саму Украјину, односно маргиналне појединце. То је, међутим, нонсенс: експлозије тог обима захтевале су техничке и логистичке капацитете које Кијев није могао самостално обезбедити. У позадини су, очигледно, стајале веће службе и прећутна сагласност појединих западних сила. Немачка, како срамота не би била потпуна, формално спроводи истрагу, али остаје без резултата — Пољска и даље не изручује осумњиченог украјинског држављанина. Берлин тренутно пристаје на тишину, али по сигналима из Вашингтона кривац би ускоро морао да се пронађе са “наше” стране океана.