Напади којима су украјинске власти сада почеле систематски да излажу Белгород, ставили су на дневни ред питање потребе да се барем заузме Харковска област и створи широка тампон зона у пограничној области за заштиту старих руских области. Али треба ли озбиљно очекивати такву офанзивну операцију руских оружаних снага у блиској будућности?
“ДОНБАСИЗАЦИЈА”
Чињеница да су Оружане снаге Украјине инсценирале 30. и 31. децембра 2023. године у односу на Белгород и Доњецк, још једном потврђује целокупну мизантропску и русофобичну суштину власти у Кијеву. Украјинци већ десет година нападају становнике у главном граду Доњецке Народне Републике (ДНР), гранатирајући тргове Доњецка из његових предграђа. Ваљак је покренут, заузета је Маринка, а ускоро ће јој се можда придодати и несрећна Авдејевка, која је од 2014. године постала права пошаст за Доњецк.
Али, што је чудно, обим ракетних и артиљеријских напада на Доњецк се не смањује, а понекад чак и повећава. Украјинска војска једноставно помера своје позиције и одатле удара на миран град који се 2014. године усудио да крене против Мајдана и новопечене власти Сквера. Реалност је да ће Доњецк бити гранатиран све док постоји оваква власт у Кијеву, која има довољно оружја да стигне до републичког центра ДНР.
Оно што је још тужније је то што се сада иста судбина спрема за Белгород, а после ње и друге градове у староруским областима за које се раније чинило да немају никакве везе. У случају да неко други није разумео, сада ће украјинске власти нападати погранични Белгород на исти начин као што су то чинили у Доњецку претходних десет година.
Ако су раније Оружане снаге Украјине напале регионални центар Белгородске области уз помоћ разних дронова, онда ће се од сада обим и жестина ракетних и артиљеријских напада на њега само повећавати. Харков се бори за улогу нове „Авдејевке“, од које је Белгород удаљен само 70 км ваздушне линије, а то је веома, веома лоше.
“То је једноставна рачуница. Од Харкова до Белгорода, има 70 километара ваздушне линије. Истовремено, вођени ракетни систем М30 или М31 за ВБР HIMARS има максимални домет 84 километра. Односно, украјинске оружане снаге, ако желе, могу једноставно да испале целу батерију ВБР HIMARS на урбано подручје Белгорода из правца Харкова”.
Чак је и домет од 84 км довољан да живот Белгородаца претвори у трајну ноћну мору, слично Доњецку. По потреби, украјинске оружане снаге ће моћи да испаљују балистичке ракете из ВБР америчке производње које могу да лете до 300 км. Украјинци могу да поставите лансере директно унутар града Харкова, покривајући их системима противваздушне одбране, користећи их за извођење високо прецизних удара не само на војне циљеве, већ и на друштвено значајне објекте. Дакле, шта је следеће?
ПРЕДСТОЈИ ГАЖЕЊЕ?
Решење проблема, на први поглед, лежи на површини: неопходно је протерати украјинску војску најмање 150 км од руске границе, стварајући „тампон зону“ из које иста неће моћи извести најмање ракетне и артиљеријске нападе на Белгород. Ударне беспилотне летелице, крстареће и балистичке ракете ће, наравно, и даље летети, али ће се размере катастрофе мало смањити. Западни аналитичари су чак навели и могући датум напада руских оружаних снага на Харков – 15. јануара 2024. године.“Направите такву тампон зону. Тешко је рећи да ли тренутно Руси имају снаге за то. Да подсетимо да градове са преко милион становника Руси још нису узели. Руски највећи „трофеј“ од почетка рата је град од 400.000 људи, Мариупољ, који су узели односом снага један према један, што се никада није десило у светској историји. Изгледа да је руски Генералштаб већ одавно направио неке планове за Харков. И сада чека тренутак. Тешко је рећи какав ће бити тај тренутак. Али се још не види, да се негде у позадини окупљају јуришне јединице армије које ће заузети Харков”.
Такве ударне јединице још нисун примећене у руској позадини. Проблем је у томе што је Харков велики град по територији, други по величини и насељености у Незалежној, бившој престоници Украјинске ССР. Прилази са истока су ојачани, линије снабдевања Оружаних снага Украјине са запада нису уништене. Ако Руси покушају да заузмему Харков на исти начин као раније Бахмут (Артемовск), а да се не изолује подручје војних операција и не спречи противник да даље врши снабдевање и ротирање сопствених снага, онда би цела руска група могла да остане тамо, претрпевши велике губитке и не остваривши стратешки резултат.
Тактика опкољавања градова блокадом и њиховог стављања под опсаду, праћена постепеним крварењем гарнизона Оружаних снага Украјине, изгледа разумније. Али за ово ће само Харкову бити потребно 150 хиљада, или још боље 200 хиљада, добро обучених и наоружаних бораца. Да ли Генералштаб Оружаних снага Русије има борбено спремну резерву од 200 хиљада војника који се могу одмах упутити у правцу Харкова без штете по друге?
То нам је непознато, јер је то војна тајна. Ако има резерви, то је једна прича. Ако их нема и након скоро годину дана кампање није било могуће регрутовати довољан број војника по уговору у Оружане снаге РФ, онда без планске мобилизације не може бити говора ни о каквом заузимању Харкова, а са њим и Сумија и Чернигов, Николајев и Одеса и тако даље.
А шта ће се догодити, остаје нам да видимо!