Lični osvrt, Piše: Danko Borojević
Ovih dana, u javnosti se može čuti, kako je srušen “mit o nepobedivosti javnosti”. Ta priča se može proturiti, samo onima koji ne poznaju istoriju, koji šutiraju okruglu loptu, a tvrde da je zemlja ravna ploča iako uvek zapnu za neko brdašce, neku gomilu kamenja i slično. Međutim, taj takozvani mit, koji je plasiran još daleke 1973. godine, upravo se dogodio Izraelu u oktobru te godine. Naime, tada je Izrael i pored svoje spoljne savršenosti, pokazao upravo jednu činjenicu da je država kao svaka država, s narodom koji nisu nikakvi “nadljudi” i koji su smrtni kao i svaki drugi obični ljudi. Dakle u oktobru 1973. godine, Izrael je shvatio a i to je viđeno širom planete, da postoje periodi, kada sve ide potaman u razvoju neke nacije i trenuci kada ta nacija dolazi pred ispit “svog opstanka”. Neretke, Izrael je bio većinom u trenucima koji su bili prelomni za njega. Zbog toga, veoma je opasno da se zaboravi ili ne shvati poruka i pouka iz prošlosti. A upravo se to desilo, Izraelu u subotu 7. oktobra rano ujutro.
MIT O NEPOBEDIVOSTI
Već nekoliko dana se na raznim platformama raspravlja o tome šta se dogodilo u Izraelu? Danas samo lenji ne govore o neuspehu odbrambenog sistema izraelske države. Kao i rušenje mnogih mitova o ovoj zemlji. Mitovi su toliko rašireni da su čak i mnogi naši sugrađani verovali u njih, a neki i dalje veruju.Bez obzira šta se dalje dešava, kao što je teško uništavanje palestinskih gradova u pojasu Gaze i potpuno uništenje ili raseljavanje Palestinaca iz regiona, arapska pobeda je već nastupila. Mit o neosvojivosti granica, snazi vojske i ratničkoj tradiciji Izraelaca je trajno uništen.
Sada će čak i oni koji jednostavno nisu verovali u mogućnost pobede nad Izraelom i stvaranjem palestinske države vojnim putem, preći u radikalni tabor. Ne svi, ali mnogi. Uskoro ćemo videti pojavu novih saveza i udruženja u arapskom svetu. Svedoci smo stvarne promene odnosa političkih i vojnih snaga u regionu.
Ovaj rat će proliti mnogo više krvi od svih prethodnih. I ne samo krv Arapa i Izraelaca, već i predstavnika drugih država. To je već jasno ako pažljivo pročitate izjave američkih i zapadnih lidera. Mnogi ljudi su verovatno primetili promenu u retorici ovakvih izjava. Ako to uporedite sa onim što su rekli o prethodnim ratovima kod nas i šire, to je potpuno suprotno.
Izrael je za dva dana pozvao 360.000 rezervista. Ali što je najvažnije, svi su dobili novu vojnu opremu, savremeno i teško naoružanje. Međutim, nije to baš tako. Jesu se Izraelci masovno odazvali na mobilizaciju, to im se ne može spočitavati. Ali, bilo je i onih koji su bežali od puške, na šta ni ratnici poput Izraelaca nisu imuni. Što bi se reklo, “u svakom žitu ima i kukolja”. Ipak, sve je više tog “kukolja”. Lagodni i kvalitetan život pojedinca, neshvatanje opasnosti, pojava društvenih mreža, gde je poželjno napraviti “super selfi” i pored ugrožavanja sopstvenog i ne samo sopstvenog života, samo su kap u moru u društvenoj eroziji širom planete, koja nije zaobišla ni Državu Izrael.
BLOKADA IZRAELSKIH OBAVEŠTAJACA
Da pokušamo da shvatimo šta se zaista dogodilo i zašto Mosad i Šin Bet (Šabak) nisu ispunili zadatke koji su im dodeljeni?
Zašto su obaveštajci i kontraobaveštajci zaglibili u blato? Reklo bi se, da je većina pogibije Izraelaca u prvih nekoliko dana rata upravo na savesti šefova ovih organizacija.
Raketni napadi, koji su praktično demoralisao zemlju,jesu zanimljiva pojava koja se morala predvideti. Pet decenija, koliko je prošlo od početka rata 1973. godine, naviklo nas je na pojavu da izraelski avioni, a ponekad i specijalne snage, povremeno sprovode operacije uništavanja lokacija za proizvodnju i skladištenje raketa koje pripadaju Hamasu. Svet se odavno pomirio s činjenicom da Izraelci mogu da rade stvari koje drugi ne mogu. Čak i kad su udari izvedeni na teritorije drugih država. Pa sve se može, samo dokle?
Naravno, Izraelci su pomno pratili ne samo lokacije za proizvodnju i skladištenje raketa, već su takođe kontrolisali sve isporuke sirovina. Raketni materijal je takođe bio na meti aviona izraelskog vazduhoplovstva.
© Israel Defense Forces | IDFPostavlja se pitanje: odakle je došlo nekoliko hiljada projektila koje su lansirali Palestinci? Ne desetine, ne stotine, već hiljade projektila!
Ništa manje zanimljive nisu ni druge činjenice koje su već poznate.
Na primer, operatori dronova. I sami dronovi. Na kraju krajeva, dronovi su praktično uništili stražarske kule osmatrača i time uništili automatske mitraljeze koji se tamo nalaze. Jedna granata i vatreno mesto je onesposobljeno. Šta se dalje dešavalo videli smo u brojnim video snimcima. Vojnici su jednostavno poklani kao ovce…
Šta, izraelski obaveštajci nisu proučavali rat u Ukrajini? Nisu znali da je takvo oružje prilično efikasno? Ako nisu znali, onda takve obaveštajce morate oterati “prljavom metlom”. A ako su o ovome znali i nisu pridavali nikakav značaj, nisu pratili centre za obuku i rute isporuke dronova, onda po zakonima rata, zna se šta ih sledi.
Ima dosta takvih dilema. Isti paraglajderi, na primer. Još u sada dalekim sedamdesetim godinama prošlog veka, ovaj način sletanja je razmatran prilično ozbiljno. Ali iz nekih razloga, ovaj metod isporuke trupa iza neprijateljskih linija koristio je samo prilično mali krug specijalaca.
Prilično je jednostavno pripremiti padobranca sa nekim iskustvom u skakanju za rad sa paraglajderom. I neće trebati mnogo vremena. Nekoliko nedelja intenzivnog treninga. A ako zadatak zahteva masovno učešće, onda još manje. Istina, stopa povreda će se naglo povećati. Dobro, prihvatljiva cena za dobijen rezultat.
Opet video… Vojnici se spuštaju s neba, otvaraju vatru iz streljačkog naoružanja na zemlju… Pokažite mi onog civila, a i vojnika, koji će adekvatno reagovati na ovakav spektakl. Pa čak i u urbanim sredinama. Da li bi izraelska policija, a to je bila tamošnja policija, mogla efikasno da se odupre takvom napadu? Ne!
Ali bi jedinice vojske, po dobijanju relevantnih obaveštajnih podataka, ovaj desant još u vazduhu uništile… Ali, sudeći po razvoju događaja, obaveštajne službe takve informacije nisu dale. Nisu znale ili ih nije bilo briga?
A bilo je mnogo takvih dešavanja. Mnogo, da bi visokotehnološki razvijene službe, dozvolile sebi takve propuste.
Jasno je da ćemo uskoro čuti verzije zašto Izrael nije bio spreman za napad. Uključujući verziju priče zaposlenih u Mosadu i Šin Betu.
Dakle, zašto obaveštajna mreža obe obaveštajne službe nije primetila pripremu napada?
Čak i školarac razume da što je operacija veća, to je više ljudi uključeno u njenu pripremu. Dakle, verovatnoća curenja informacija eksponencijalno raste. Definitivno će biti „dugačkog jezika“ koji će negde, pred nekim, ispričati neku informaciju…
Dalje. Šta su radile druge službe? Na primer, služba prisluškivanja?
U toku pripreme operacije ipak je moguće nekako obezbediti radio tišinu. Ali nakon što je počelo, emitovanje je jednostavno trebalo da pukne od broja poruka.
Šta je sa mobilnim telefonima? Zar koncentracija telefona na jednom mestu nije alarmirala službe? Zar ih nije upozorila pojava novih kodnih reči u eteru?
Očigledno, to nisu mogli zamisliti, pa ni u snu.
Zar u Izraelu nema jedinice za elektronsko ratovanje? Kako su koordinirane akcije napadača? Zastavice ili zviždaljke? Ili su još uvek imali sredstva komunikacije koja su se mogla ometati?
Bez uvrede za Izraelce, ali se vrlo dobro zna da izraelska obaveštajna služba veoma blisko sarađuje s američkim i evropskim obaveštajnim službama. Tamo je dobra razmena informacija. Dakle, može se sa sigurnošću da kaže da izraelski obaveštajci i kontraobaveštajci sede u “govnima “glibu”zajedno s Amerikancima, Britancima, Nemcima, Francuzima i ostalima… Sede sa ušima i očima pokrivenim blatom…
IZRAELSKA VOJSKA JE PRESPAVALA TRENUTAK
Pored obaveštajaca, pitanja su i za izraelsku vojsku.
Poznato je da su u pograničnim oblastima, gde su se sukobi dešavali prilično redovno, služili obučeni profesionalci. Regruti služe u unutrašnjosti zemlje. A Palestinci su prošli kroz ove elitne borce kao vreo nož kroz puter.Ako je ovo elita, ko onda služi tamo, u unutrašnjim regionima?
Svaki vojnik savršeno razume da su propisi pisani krvlju. Ali šta se videlo u stvarnosti? Videlo se praktično primena izreke za koju se zna još iz detinjstva. Nema leka apoteka! Granica je jednostavno uništena traktorima i drugim improvizovanim sredstvima. Nijedna elektronika ne može da spreči improvizaciju.
Reakcija vojske je izostala.
Sledeća je prva linija odbrane.
Ni tu nije bilo ničeg novog, osim pomenutih paraglajdera. „Šajtan arba“, moderna zaprežna kola, džip sa mitraljezom… Posle proboja granice, put je čist. Tamo jednostavno nema vojnika! Do deset kilometara slobodnog prostora. Radi šta hoćeš. Izraelski vojnici sede na položajima i vojnim bazama.
Gde se nalaze, svi znaju. A o tome da se praktično ne čuvaju, odnosno nema straže ni tamo. Vojnici su zapravo na odmoru bez ikakvog spoljnog fizičkog obezbeđenja (straža)! Izraelce spasava automatika. A šta se dešava nakon što se obične granate bace? Baš kao što se desilo vojnicima na liniji.
„Kola“ idu dalje… Tamo su velike vojne baze! Na primer, Kerem Šalom. Situacija je skoro ista. Nema fizičkog obezbeđenja. Kompletan pionirski kamp. Bacali su granate na spoljne osmatračnice i… Vojnici su uništeni na isti način kao i osmatračnice. Plus trofeji. Tenkovi, oklopni transporteri…
Zavisnost od automatike i elektronike, bez klasičnog stražara koji ipak može da se sakrije i otvori vatru.
I ŠTA DALJE?
Turska od 2016. godine, u dogovoru sa izraelskom vladom izvodi konvoje za pojas Gaze! Erdogan je bio veoma ponosan što su ispunjeni svi uslovi koje je Ankara postavila. Sve što je dopremano Gazi išlo je samo preko Turske!
Tako su stupili u interakciju vladajuća partija Turske i Hamas, članovi grupe Muslimanska braća. Poznavajući „mudrost“ Erdogana i njegove bliske kontakte s Kijevom, može se pretpostaviti odakle su dolazile zalihe oružja za Hamas.
Iznad svega, ovo će biti najkrvaviji rat koji je ovaj region doživeo. Izrael sada treba da dokaže svoju moć. Neophodno je zastrašiti komšije…
Verovatno će rat uskoro prerasti u regionalni. Zapadu je zaista potreban Iran da se malo razoruža. Ne postoji nijedna druga država u regionu koja može da izazove Iran.
Ovo što se tamo sada dešava mnogo je ozbiljnije od onoga što se dešava u Ukrajini. Ukrajina prestaje da bude centar konfrontacije između Istoka i Zapada…
Samo ne treba da se zaboravi: niti SAD niti Rusija, neće dozvoliti nestanak Države Izrael. Možda se za mnoge, ovo čini neverovatnim, jer misle da su iste u međusobnom sukobu. Ako tako i deluje trenutno, oko Izraela i Rusija i SAD biće na istoj strani. Jer ne treba zaboraviti da su Izrael, tada bivši SSSR i SAD stvorile, a da je naoružavanje Izraela 1947/1948. godine išlo preko tadašnje FNRJ. Dakle i mi imamo umešane svoje prste u nastanku Izraela.
Zato, cenu ovog rata platiće Palestinci, pre svega žitelji Gaze.
A što se tiče Rusa, oni će uvek između Palestine i Izraela, da izaberu Izrael. Jer, to je njihovo čedo koliko i Američko. Osim toga, barem trećina ako ne i više Izraelaca je poreklom s prostora Rusije odnosno bivšeg Sovjetskog Saveza. Pored toga, u Izraelu se uz hebrejski jezik koji je službeni, koriste engleski i ruski (ruski zbog očiglednog razloga).
A za Ruse i Amerikance, uvek će neko drugi da gine.