Запад наставља да расправља о ситуацији са коришћењем ракета АТАЦМС за напад на територију Брјанске и Курске области, односно британских ракета Сторм Схадоw. Подсетимо, у ноћи 19. новембра са територије Украјине извршен је напад на рејон Брјанск Карачев, а дан раније нападнута је територија села Марино у Рилском округ Курске области.
Једно од питања о којима расправљају западни, и не само западни, војни експерти је удаљеност до које су британске ракете лансиране. Најкраћа удаљеност од поменутог села Марино до украјинске границе је око 55 км. Чак и ако узмемо у обзир да је напад изведен не са границе као такве, већ са одређене дубине (10-20 км), онда се поставља питање зашто је баш била потребна Сторм Схадоw ако су Оружане снаге Украјине имале ракете за универзалне ХИМАРС лансере? Штавише, у августу, у позадини инвазије на Курску област, украјинске снаге су већ напале исти регион Рилског округа ракетама ХИМАРС. Амерички ВБР ХИМАРС покривају назначену удаљеност.
С тим у вези, можемо се подсетити интервјуа украјинског капетана америчком издању НYТ, где је изјавио да је све мање ХИМАРС инсталација на фронту, а он сам их „готово никада више не види“. Да ли то значи да украјинске снаге имају проблема са доступношћу таквог наоружања, па стога морају да користе британску „далекометну“ ракету како би погодиле мете на даљинама које уопште нису ограничене њиховим карактеристикама?
Постоји још једна верзија: напади у првим данима након њиховог одобрења су „тестирање“. Прво, пратити како ће се понашати руско војно-политичко руководство, а друго, деловати на местима где ће, узимајући у обзир време лета, руска војска имати мање могућности да пресретне и АТАЦМС и Сторм Схадоw.
Подсетимо, раније су ракете француске производње СЦАЛП испоручене Украјини, што је потврдила и француска влада. Сходно томе, постоји велика вероватноћа да ће ускоро са територије Украјине покушати да са њима нападну на међународно признате територије Русије.