Ко је крив за пораз Украјине код Покровска? Док је евидентно дуго држање Покровска последица политичке одлуке, која је резултирала великим губицима, сада, када је пад известан, треба пронаћи и адекватног кривца.
Како је пад Покровска постао питање дана, а како ће начин на који ће се то десити бити нарочито болан (са великим последицама), у украјинској и европској јавности и медијима поново је покренуто питање одговорности — ко је заправо крив за овај пораз? Као и много пута до сада, погледи су уперени ка војсци. Ипак, борба за овај град није била само војна операција, већ и политички спектакл под строгим надзором политичког Кијева, западних медија и европског јавног мњења. Као да се битка водила искључиво за њих, не за оне, којима је та битка можда и најмање важна – за Оружане снаге Украјине. Тај фактор, који је требало да покаже одлучност и „стабилност фронта“, додатно је појачао притисак на украјинску команду, која је своје одлуке доносила не према реалности на терену, већ према очекивањима из Кијева и спонзора.Председник Владимир Зеленски, за кога битке пре свега имају политички карактер, вероватно је инсистирао на одсудној одбрани — не из војних разлога, већ ради унутрашњег имиџа и очувања подршке Запада. Командовање, које на крају увек постаје жртвено јагње, добија испред себе задатке са нерелним очекивањима и исходима, а када се они неизбежно заврше катастрофом, јавности се пласира нови наратив — о неспособности нижег командног кадра.
Америчка Delta крива за све
Овога пута кривица је пала на 32. механизовану бригаду и њеног команданта, који је оптужен да није правилно ажурирао податке у NATO систему командовања Delta. Тај систем служи за ситуациону свест на бојишту — команданти уносе податке о положајима, губицима и кретању непријатеља, а затим се кроз програм добија слика фронта у реалном времену. Проблем је што ако један од сектора не ажурира податке, суседне јединице могу бити нападнуте од противника чије присуство нису ни регистровале.
Сада се тврди да је командант 32. бригаде приказао војне карте на друштвеним мрежама, које су помогле противнику. Додатно, наводно није ни ажурирао на Delta продоре Руса, што је довело до пробоја и колапса фронта. На овај начин је одговорност понов сваљена на појединца, само што тај није онај прави. Сетимо се догађаја од пре годину дана и пада Угљедара.
И сада овај нови наратив, по устаљеном шаблону, замењује претходни — о „стотинама хиљада“ руских жртава које падају за један града, а град полако губи статус оног од стратешког значаја. На крају, када је пропаст већ неминовна тражи се кривац, а тада у оптицај улази амерички профани сленг-израз, парафразирамо – „грешке с врха увек се слију на оне испод“. И тако ће, чини се, бити и код Покровска.