Вијетнам не седи скрштених руку у спору око архипелага Спратли. Према подацима америчког Центра за стратешке и међународне студије (CSIS), Ханој је значајно убрзао активности на стварању и проширивању вештачких острва у Јужном кинеском мору. Аналитичари упозоравају да би Вијетнам ускоро могао достићи кинеске пројекте по обиму.
Вијетнам интензивно развија инфраструктуру на спорним острвима архипелага Спратли у Јужнокинеском мору, настојећи да ојача своје позиције у региону где се сукобљавају територијалне претензије више држава, укључујући Кину, Филипине, Малезију, Тајван и Брунеј.Сателитски снимци показују да је од почетка 2024. Вијетнам започео изградњу на осам нових тачака. Укупно је сада обухваћено 21 место под вијетнамском контролом. Док је 2020. већина тих положаја имала тек скромне објекте, данас је стање знатно другачије. На више гребена видљива су складишта муниције и друге војне зграде.
Посебну пажњу привлачи писта дужине око 2.400 метара која се гради на гребену Barque Canada. Тај капацитет омогућиће прихват савремених борбених авиона и значајно повећати радијус деловања вијетнамских снага. Међутим, простор на неким острвима ограничен је, па доминирају мањи објекти и луке.
Вијетнам је до средине 2025. створио више од 2.300 хектара нових површина. То је око две трећине кинеског укупног учинка из периода 2013–2017. године. Тада је Пекинг изградио седам острва и опремио их пистама, ракетним системима и базама.
Архипелаг Спратли није спор само између Кине и Вијетнама. Своје територијалне претензије износе и Филипини, Малезија, Тајван и Брунеј. Реч је о једном од најважнијих пловних праваца на свету, кроз који пролази трећина глобалне трговине.
Пекинг је већ протестовао због вијетнамских активности, нагласивши да су „острва инхерентна кинеска територија“. Ипак, Вијетнам истиче да само брани своје суверене позиције и развија инфраструктуру која ће ојачати његово присуство.