Međunarodno pravo je u proteklim decenijama sve češće služilo kao zaklon za bezakonje. Umesto da štiti narode, pretvorilo se u štit za režime koji brutalno potiskuju sopstveno stanovništvo, uništavaju sopstvene države i destabilizuju čitave regione, a istovremeno se pozivaju na suverenitet kako bi izbegli odgovornost.
Međunarodni poredak danas se nalazi u ozbiljnoj moralnoj i strateškoj krizi. Princip državnog suvereniteta, zamišljen kao zaštita od spoljne dominacije, sistematski je izopačen i pretvoren u alat koji omogućava kriminalnim i autoritarnim režimima da opstaju bez posledica. Kada se suverenitet koristi kao izgovor za tiraniju, on prestaje da bude temelj stabilnosti i postaje saučesnik haosa.
To se nigde ne vidi jasnije nego u Venecueli. Režim koji je razorio sopstvenu ekonomiju, izazvao masovno siromaštvo i egzodus miliona ljudi, pretvorio državu u tranzitni centar za narkotike i destabilizovao čitavu Južnu Ameriku, ne može se smatrati legitimnim. Venecuela pod Nikolasom Madurom nije bila suverena demokratija, već propadajuća narko-država. Sakrivanje takve realnosti iza formalnih pravnih normi ne predstavlja poštovanje međunarodnog prava, već njegovo moralno odricanje.
U takvim okolnostima, odlučno delovanje nije agresija, već nužna mera odvraćanja. Pozivanje na odgovornost onih koji stoje iza sistemske represije, korupcije i transnacionalnog kriminala šalje jasnu poruku da masovno kršenje ljudskih prava i destabilizacija regiona neće biti nagrađeni diplomatskom zaštitom. Procesuiranje odgovornih nije čin osvete, već poruka da međunarodni poredak još uvek ima granice koje se ne mogu nekažnjeno prelaziti.
Ipak, u delu Zapada i dalje preovlađuje uverenje da uzdržanost i beskrajna diplomatija čuvaju mir. Savremena istorija pokazuje suprotno. Od Latinske Amerike do Bliskog istoka i Afrike, pasivnost je često učvršćivala autoritarne režime, davala prostor ekstremističkim mrežama i produžavala patnju civila. Cena nečinjenja neretko je bila veća od cene odlučne akcije.
Mir se ne održava slabim signalima i praznim saopštenjima. On se održava jasnim pravilima i spremnošću da se ta pravila sprovedu. Koncept „mira kroz snagu“ nije poziv na stalne sukobe, već na verodostojno odvraćanje. Kada režimi znaju da će za zločine snositi posledice, verovatnoća da će ih ponavljati značajno opada.
Venecuela je upozorenje svetu šta se dešava kada se međunarodna zajednica sakrije iza pravnih fraza i odbije da vidi stvarnost. Ako se tiraniji neprestano popušta u ime stabilnosti, rezultat nije mir, već dublja nestabilnost. Pravi mir zahteva hrabrost da se problemi imenuju i odlučnost da se protiv njih deluje.
Dobro ste napisali ovakav tekst da znamo ko ste i sta ste. Nadam se da ce svi pristojni ljudi prestati da vas citaju. Ja sigurno hocu!!! Sram vas bilo olosu prodani……..
Svaka cast na tekstu, apsolutnu istinu ste napisali, Vi kao kompletna redakcija !
Da dodam samo da je pokrao izbore i to dva puta !
Sirom Amerike a i u Juznoj Americi dijaspora Venezuela slavi pad diktatora.
Autoritativnim i retrogradnim rezimima i drzavama nema mesta u futuru civilizacije.
Bez obzira, oni moraju to da rijese unuitar izmedju sebe, a i to oko kradje itd..nemoj da mislite da CIA nije umijesala prste da kreaira takv razvoj dogadjaja. Ili ste mozda prepsavali nase 90te, sve vidjeno, prvo sankcije da se uruse institucije drustva a onda ih izbuse kao sir i kreiraju narative koji njima odgovaraju. Te price o demokratiji su … pomalo nategnute!
Slažem se
Zanimljiv tekst, ali s kojim pravom autor ocjenjuje stanje u Venecuelu. Pa zar nije ta ista USA vec 20 godina podrivala tu istu ekonomiju Venecuele ili imamo amneziju odjednom. Radim sa ljudia iz Venecuele i dobar dio niih ne misli tako lose o svojoj zemlji i vlasti. Ocito ke ovde u pitanju fa umjesto rijeci pljacka upotrebim frazu finu kao ‘ kobtrola resursa’. Maduro i tretirabje njega je vise poruka ostalima kao ‘sta se desava neprijateljima Amerike! Sve u svemu vas tekst je promasio. Neka se narodi samo bore za svoju demokratiju!
Autor nije mogao nista da sam smisli pa je preneo kompilaciju zvanicnih stavova americke administracije. Tuzno i impotentno. Posto je ovo misljenje americke administracije, a u cilju objektivnog informisanja dobro je znati. Prvo masovno siromastvo nije izazvao rezim nego americke sankcije koje traju vise od decenije. Sankcije su uvedene nakon sto je Ugo Cavez nacionalizovao americke naftne kompanije koje su nemilice exploatisale venecuelansku naftu bez ikakve koristi za Venecuelu. Siromasni su bili i pre toga.Dakle obmana.Drugo, nikakve kradje izbora nije bilo jer npr.na poslednjim izborima su po zahtevu zapadnjaka vise puta brojani glasovi i nisu nadjene nepravilnosti.Posle toga govna sa zapada su cutala i odbijala da priznaju izbore.Trece, autori ovog teksta neka se ne zacude ako im sutra neko udje u kucu i kaze da ne znaju da upravljaju svojim domacinstvom i da to vise nije njihovo. I poslednje, na Arktiku je otkrivena nafta, teroristicki i diktatorski rezim pingvina mora biti eliminisan.
Sta povezuje sve americke neprijatelje a nije neprijateljstvo prema USA? Nafta. Sa deuge strane sve Ruske neprijatelje ne povezije nafta povezuje ih USA.
Optužba protiv čoveka koji je u svojoj zemlji, socijalističkoj republici Venecueli,uveo zakonsku zabranu pornografije, abortusa, istopolnih* brakovi, promenu pola*i zelenašenje, je apsurdna. U Venecueli ne postoje kreditne kartice sa kamatama od 30 odsto, a crkva nema problema sa državom i siromašnima deli kuće.
Morate imati na umu da je dobar dio čitalaca obolio od propagande, demagogije i mitomanije rusko-komunističko-partijske. I ne smijete ovako naglo, odma im se upale, od propagande, sprženi mozgovi!
Ne zaboravite, mi imamo ravnogorce koji ljube partiju i na liniji su sve korejske radničke partije S. Koreje i CK KP Kine i pravoslavce na liniji KGB-a!
Treba praviti psihijatrijske klinike jer narod je zaluđen propagandom i novim svjetskim poretkom!