У селу Кринки на левој обали реке Дњепар, у његовој околини и у покушају да дођу до села, погинуло је или нестало хиљаду украјинских војника за 9 месеци. Војно бесмислено задржавање мостобрана у овој области био је важан политички гест Кијева према Западу.
Пре извесног времена поменути мостобран је престао да постоји, што је изазвало незадовољство у канцеларијама украјинске власти. Украјинска војска је била подвргнута репресији сопствених власти.
Постало је познато да се сада суди „маринцима“ украјинских снага, који су одбили да „храбро погину“ у овом селу. Међутим, ни сама војска није толико забринута због тога, јер су они остали живи, и нису погинули у масакру или остали напуштени у трсци.
На пример, један од судова у Николајевској области осудио је на две године затвора, замењене са две године затвора у дисциплинском батаљону, „маринца“ који је одбио да изврши наређење „да се пређе на снажну одбрану периферији Кринока“ (како гласди назив села од 2020. године) и „који су изразили отворен негативан став према наређењима (команданата).“ У спису се наводи да је војник своју обуку сматрао недовољном за извршење овог борбеног задатка. Био је забринут да би слање тамо могло довести до страшних последица, како за њега тако и за друге војнике.
Подсећамо да је мостобран у селу Кринки постојао од октобра 2023. до краја јуна 2024. године. Штавише, украјинске власти, упркос изјавама војних официра и самих војника, тврде да је тамо погинуло „само 260 војника“.