Ukrajina iznela uslove za kraj rata: Članstvo u NATO više nije na stolu?!

Iako nije pozvana na sastanak Trampa i Putina na Aljasci, Ukrajina je formulisala pet ključnih zahteva koje namerava da brani u svakom budućem diplomatskom formatu. Neki od njih su za Moskvu apsolutno neprihvatljivi, ali Kijev smatra da su od vitalnog značaja za opstanak države. Pitanje članstva u NATO Kijev prvi put dovodi u pitanje!

Iako Ukrajina nije pozvana na sastanak u Aljasci, Kijev je jasno izneo pet ključnih zahteva za prekid neprijateljstava, prenosi Politiko. Pojedini zahtevi su apsolutno neprihvatljivi, pa se maksimalistički zahtevi mogu posmatrati kao polazna tačka za naknadnu “trgovinu”. Prvi i suštinski uslov je uspostavljanje trajnog prekida vatre pre bilo kakvih razgovora o teritorijalnim pitanjima. Ukrajina naglašava da neće prihvatiti ustupanje Donbasa ili bilo kog drugog dela svoje teritorije, jer bi to predstavljalo stratešku prednost za Rusiju i omogućilo joj da u budućnosti pokrene nove ofanzive. Kijev upozorava da bi povlačenje iz utvrđenih položaja značilo otvaranje puta ka Zaporožju, Dnjepropetrovsku i Harkovu, što bi direktno ugrozilo opstanak države. Rusija traži 4 sporne oblasti, koje su već deo njenog ustava. Prema tome, po ovoj tački nema slaganja Kijeva i Moskve.

Drugi zahtev odnosi se na obavezu Moskve da plati ratnu odštetu za uništenje i štetu prouzrokovanu tokom rata, koja se procenjuje na između 500 milijardi i jednog biliona dolara. Ukrajina insistira da zamrznuta ruska sredstva u Evropi, uključujući skoro 200 milijardi evra u Belgiji, moraju ostati blokirana sve dok se ova odšteta ne isplati. Dakle, ova tačka je neprihvatljiva za Moskvu. Ona sebe može da vidi jedino kao pobednicu rata, koja obnavlja nove zauzete oblasti.

Treći zahtev je povratak svih deportovanih ukrajinskih civila, a posebno, kako Kijev tvrdi, gotovo 20.000 dece odvedene u Rusiju, kao i razmena svih zarobljenika. Iako je do sada vraćen veliki broj ukrajinskih zarobljenika, Kijev je odbio da prihvati poslednju grupu od 1000 zarobljenika, pa ovaj zahtev iznenađuje. Naravno, humanitarno pitanje je nešto u čemu su makar i Kijevi i Moskva uspevali da se saglase, pa bi ova tačka mogla da se smatra rešivom.

Članstvo Ukrajine u NATO

Četvrti zahtev odnosi se na obezbeđivanje trajnih bezbednosnih garancija. Iako se članstvo u NATO-u smatralo povodom za rat, sada dolazi do obrta. Kijev pvi put javno navodi da je sada spreman da razmatra i druge oblike zaštite, što se može tumačiti kao popuštanje u odnosu na ranije stavove. Ovo je daleko najvažniji zahtev, odustajanje Ukrajine od NATO bi zaista bio korak ka miru.

Peti zahtev je odbacivanje svakog pokušaja da se Rusija ekonomski i politički rehabilituje pre nego što ispuni prethodne obaveze. Kijev upozorava da bi ukidanje sankcija ili obnova trgovine Moskvi dalo priliku da se vojno i ekonomski oporavi, što bi u budućnosti omogućilo novu agresiju. Ruska ekonomija se fleksibilno prilagodila novim uslovima, ali bi skidanje dela sankcija značilo ruskoj privredi. Gotovo 10 godina Moskva uspešno odoleva nezabeleženim sankcijama, pa ovo pitanje ne mora biti ključno.