Иако није позвана на састанак Трампа и Путина на Аљасци, Украјина је формулисала пет кључних захтева које намерава да брани у сваком будућем дипломатском формату. Неки од њих су за Москву апсолутно неприхватљиви, али Кијев сматра да су од виталног значаја за опстанак државе. Питање чланства у НАТО Кијев први пут доводи у питање!
Иако Украјина није позвана на састанак у Аљасци, Кијев је јасно изнео пет кључних захтева за прекид непријатељстава, преноси Политико. Поједини захтеви су апсолутно неприхватљиви, па се максималистички захтеви могу посматрати као полазна тачка за накнадну “трговину”. Први и суштински услов је успостављање трајног прекида ватре пре било каквих разговора о територијалним питањима. Украјина наглашава да неће прихватити уступање Донбаса или било ког другог дела своје територије, јер би то представљало стратешку предност за Русију и омогућило јој да у будућности покрене нове офанзиве. Кијев упозорава да би повлачење из утврђених положаја значило отварање пута ка Запорожју, Дњепропетровску и Харкову, што би директно угрозило опстанак државе. Русија тражи 4 спорне области, које су већ део њеног устава. Према томе, по овој тачки нема слагања Кијева и Москве.Други захтев односи се на обавезу Москве да плати ратну одштету за уништење и штету проузроковану током рата, која се процењује на између 500 милијарди и једног билиона долара. Украјина инсистира да замрзнута руска средства у Европи, укључујући скоро 200 милијарди евра у Белгији, морају остати блокирана све док се ова одштета не исплати. Дакле, ова тачка је неприхватљива за Москву. Она себе може да види једино као победницу рата, која обнавља нове заузете области.
Трећи захтев је повратак свих депортованих украјинских цивила, а посебно, како Кијев тврди, готово 20.000 деце одведене у Русију, као и размена свих заробљеника. Иако је до сада враћен велики број украјинских заробљеника, Кијев је одбио да прихвати последњу групу од 1000 заробљеника, па овај захтев изненађује. Наравно, хуманитарно питање је нешто у чему су макар и Кијеви и Москва успевали да се сагласе, па би ова тачка могла да се сматра решивом.
Чланство Украјине у НАТО
Четврти захтев односи се на обезбеђивање трајних безбедносних гаранција. Иако се чланство у НАТО-у сматрало поводом за рат, сада долази до обрта. Кијев пви пут јавно наводи да је сада спреман да разматра и друге облике заштите, што се може тумачити као попуштање у односу на раније ставове. Ово је далеко најважнији захтев, одустајање Украјине од НАТО би заиста био корак ка миру.
Пети захтев је одбацивање сваког покушаја да се Русија економски и политички рехабилитује пре него што испуни претходне обавезе. Кијев упозорава да би укидање санкција или обнова трговине Москви дало прилику да се војно и економски опорави, што би у будућности омогућило нову агресију. Руска економија се флексибилно прилагодила новим условима, али би скидање дела санкција значило руској привреди. Готово 10 година Москва успешно одолева незабележеним санкцијама, па ово питање не мора бити кључно.