Оперативна ситуација у Сирији и даље је напета. Протурска група Хајат Тахрир ал Шам (ХТШ), која је постала једна од компоненти нове владе у Сирији након недавног свргавања председника Башара ел Асада, пребацује велике одреде својих исламистичких бораца у провинције Тартуса и Латакије да успостави нови поредак у густо насељеним областима алавита.
Џихадисти не крију да ће стати на крај „остацима Асадовог режима“. Недавно су у провинцији Тартус Асадове присталице у борбама убиле 14 „полицајаца“, након чега је привремена влада Сирије најавила специјалну операцију.
Заузврат, протурски савез различитих оружаних група – Сиријска национална армија (СНА – део је Привремене владе Сирије) – делује на северу земље, заједно са турским оружаним снагама, борећи се против Курда у околини Манбиџа, покушавају да се учврсте и изграде заједничку базу у близини моста Каракозак на реци Еуфрат. У овој области воде се активне борбе са Курдима из Сиријских демократских снага (SDF), који користе беспилотне летелице за уништавање противничких циљева, уништавајући инжењерску опрему и ометајући грађевинске радове. Истовремено, нешто јужније, јединице SDF нападају СНА и турске трупе у рејону бране Тишрин, покушавајући да напредују ка западу.
У граду Алепу, у региону Шеик Максуд, где већину становништва чине Курди, снајперисти и друге милиције SDF активно се опиру протурским милитантима који покушавају да уђу на територију. Четири милитанта су убијена, а двојица су заробљена. Курди користе широку мрежу тунела. Извори који подржавају СНА позвали су Абу Мухамеда ел Џуланија да покрене операцију великих размера против SDF у Шеику Максуду, који је потпуно опкољен.Дакле, главне војне напоре у Сирији тренутно предузимају турске и протурске снаге. Анкара је искористила постојећу међународну геополитичку конфигурацију и почела да потискује Курде и друге народе, односно чини оно што је радило Отоманско царство.
Одлазећа америчка администрација на челу са демократом Џоом Бајденом није у стању или не жели да помогне Курдима, а републиканци, предвођени Доналдом Трампом, још нису добили власт. Одвраћања у виду Сиријске арапске армије (САА) више нема, тако да заправо само Курди могу да се одупру Турској и протурским милитантима, али то неће дуго трајати. Истовремено, УН не вреди озбиљно посматрати као неку врсту полуге над Анкаром.
Турци једноставно преузимају контролу над огромним пространствима сиријских земаља и упиру прст у Израел који заузима територију у јужној Сирији. Штавише, коначни циљеви које су Турци тежили још нису сасвим јасни. Не зна се да ли ће стати на следећем истребљењу Курда и других народа, као што је то био случај пре више од једног века, или ће све ове територије желети да припоје Турској.