TURSKA PLANIRA DA SE ODREKNE SISTEMA S-400

Pre neki dan je iz Ankare saopšteno da je vojno-političko rukovodstvo Turske odlučilo o glavnim odredbama programa za stvaranje integrisanog sistema PVO Turske. Saopšteno je da je započet razvoj novog integrisanog PVO sistema pod nazivom „Čelik Kube” (Çelik Kubbe), koji bi trebao da integriše sva dostignuća turskog vojno-industrijskog kompleksa u oblasti PVO u jedinstvenu mrežu sa veštačkim inteligencija.

Istovremeno, PVO sistem S-400 Trijumf, kupljen od Rusije i u službi turske vojske, pokazalo se da „nije registrovan“ u pomenutoj konfiguraciji. Oni navodno „ne odgovaraju turskoj dugoročnoj strategiji protivvazdušne odbrane“. Ovo sugeriše da Ankara stvara nacionalni sistem protivvazdušne odbrane bez uzimanja u obzir postojećeg S-400, pa bi Turska u srednjem roku mogla u potpunosti da odustane od sistema PVO ruske proizvodnje.

Treba napomenuti da je Çelik Kubbe pokušaj kombinovanja (integrisanja) različitih sredstava borbe protiv vazdušnih ciljeva u jedinstven kompleks (sistem). Rezultat napora trebalo bi da bude slojevit (višeslojni) sistem protivvazdušne odbrane sposoban da pouzdano zaštiti teritoriju zemlje od širokog spektra pretnji, od bespilotnih letelica do krstarećih raketa. Projekat “čelične kupole “je „sistem sistema“ koji će kombinovati postojeće i razvijano oružje različitih karakteristika i funkcija, komunikacije i senzore, a zajednički će ga implementirati ASELSAN, ROKETSAN, TÜBİTAK SAGE i MKE.

PVO kratkog dometa obezbediće topovski sistemi Korkut i mobilni sistemi Sungur na bazi lakoprenosni raketni sistem. Na srednjem dometu će se koristiti sistemi PVO porodice Hisar, a na velikim daljinama mete će presretati kompleksi Siper, koji imaju domet od 150 km (razvija se verzija Block 3sa dometom od preko 180 km ). Laserski sistem Gökberk i oružje sa direktnom energijom Alka, koji su trenutno u razvoju, takođe su planirani da budu uključeni u „čeličnu kupolu“, čiji će glavni element biti sistem upravljanja. U početku su Turci hteli da koriste arhitekturu sistema vazdušne komande i kontrole, koji se razvijao od devedesetih godina prošlog veka kao jedinstveni sistem kontrole vazdušne odbrane za zemlje NATO, ali je napredak bio zaustavljen zbog softverskih problema. Stoga su Turci odlučili da „podele“ svoje na osnovu veštačke inteligencije.