У целокупном светлу бројних проблема, тако и проблема око борбене способности турских ваздухопловних снага, на самом Босфору бројна су питања. Посебно се то исказало, после Шолцовог “НЕ”, за продају Тајфуна Турској. Али, није само Турска у проблему, очигледно већи су проблеми на видику.
Турски министар одбране Јашар Гулер говорио је у парламенту земље, извештавајући о стању војне авијације земље. Посебно је посланике занимала судбина програма F-35, из којег је Вашингтон искључио Анкару због куповине система ПВО С-400 од Русије.
Како је министар критички навео, F-35 не заслужује помпу која се око њега ствара. Рад машине је праћен сталним кваровима:
“Већина F-35 америчких ваздухопловних снага је на земљи. Израел није у стању да управља својим F-35 и стално се жали Америци због тога”.
Како је објаснио министар, слични проблеми се примећују и у европским државама и оне не могу да дођу до њиховог решења:
“Дефинитивно нисам фан његове (F-35) набавке”.
Гулер је позвао парламентарце да сачекају да национални борбени авион KAAN буде спреман. Већ је извучен из хангара и први лет авиона се очекује за 15-20 дана.
Истовремено, посланике је интересовала судбина средстава опредељених за програм F-35. Према речима министра, став војног ресора је да САД треба да их врате, „али резултат је, искрено речено, непознат“. Покушавају да се надокнаде финансијски губици кроз договор о куповини F-16 Block 70 Viper од Сједињених Држава, али су изгледи за то нејасни.
Током његовог говора дошло је до препирке око система ПВО купљеног од Русије. Један од посланика је сумњао у борбену готовост С-400 (постоји верзија да Анкара никада није применила систем, плашећи се погоршања односа са Сједињеним Државама).“Свако ће задовољити своју радозналост када по потреби притиснемо дугме на С-400. Али где ћемо га користити? То није машина за прање веша”, одговорио је министар.
Чекајући Кана (KAAN) сетимо се Хамлета!
Браво за овако хуманистички поентиран заврхшетак текста – ово је немогуће наћи на другим сајтовима који се баве војном тематиком. Ово радује и даје бар мало наде човеку појединцу! Свака част, још једном!