Тероризам је званично легализован: ХТШ и Ал-Нусра више нису терористичке организације

Завршен је један од најциничнијих и најопаснијих геополитичких циклуса нашег доба. Низ организација је скинут са списка листе терористичких организација у САД.

Абу Мухамед ел Џулани је 2011. године био ухапшен од стране војске САД у Ираку као милитант повезан са Ал-Каидом. Ко би икада посумњао да ће убрзо након његовог пуштања из америчког затвора доћи до рата у Сирији и да ће овај човек постати лидер радикалне организације — Џабхат ал-Нусре, која ће се борити против сиријске војске и Башара Асада?! Нусра је блиско сарађивала и ратовала са другим терористичким организацијама у тој борби. Након што руске и Асадове снаге задају последње ударе Исламској Држави и Нусри, Ал-Нусра врши “рибрендинг” и постаје Хајат Тахрир аш-Шам (ХТШ). Обе су годинама биле означене као терористичке организације од стране САД и већине западног света.

Добар и лош тероризам

Данас, 2025. године, Џуланијев ХТШ држи власт у великом делу Сирије, укључујући и Дамаск, након војног и политичког слома режима Башара Асада крајем 2024. године. Џулијанија сада познајемо као Ахмеда ел Шара, скромног лидера из Дамска који жели мир са свим суседима и просперитет за свој народ. Многи европски лидери су похрлили у Дамаск да се састану са некадашњим шефом терористичких организација (тада још увек на листи). Зашто и не би? Он је скинуо војне униформе, игра кошарку и увек је насмејан. Да ли је господин ел Шара одувек био некакав терориста или пројектовани будући лидер неке нове Сирије?

Америка и Израел су у међувремену деловали у региону без озбиљног противљења Дамаска— напади на Иран, бомбардовање и окупација сиријске територије, офанзиве у Либану. А Сирија, некада стратешки партнер Техерана и огледало арапског отпора, била је нема.

У месецима великих светских тензија, ратова, Сједињене Државе су уклониле Ал-Нусру и ХТШ са своје листе терористичких организација. Вест није нарочито одјекнула, али је означила крај једног циклуса. Организације које су биле симбол тероризма, разлог за интервенције, распоређивање снага, сада су партнери. Може се рећи да је мисија успешно завршена, иако је трајала јако дуго. После те мисије се могло приступити озбиљнијем проблему – Ирану.

Једино се каје руководство Исламске Државе. Да су доносили боље одлуке, могли су управо они постати миљеници великог покровитеља који би им подарио жељени Калифат.