Иран заузима оштар став према Сједињеним Државама, одбацујући захтеве за директним дијалогом о свом нуклеарном програму, упозоравајући заливске државе да ће свака подршка могућој војној операцији против Исламске Републике Иран имати страшне последице.
Говорећи под условом анонимности, високи ирански званичник рекао је Reuters да Техеран није спреман за директне разговоре са Вашингтоном, упркос притисцима америчког председника Доналда Трампа. Уместо тога, Иран инсистира на наставку индиректног дијалога уз посредовање Омана, државе која је традиционално деловала као канал комуникације између два противника.
“Индиректни формат нам омогућава да разумемо колико су озбиљне намере Вашингтона у проналажењу политичког решења“, напоменуо је извор.
Према његовим речима, упркос могућим потешкоћама, такви преговори би могли да почну у блиској будућности уколико САД покажу спремност да се крећу у овом правцу.
У међувремену, Иран појачава дипломатске потезе у региону. Техеран је послао званична обавештења Ираку, Кувајту, Уједињеним Арапским Емиратима, Катару, Турској и Бахреину, упозоравајући да би се отварање њиховог ваздушног простора или територије америчкој војној операцији сматрало чином непријатељства.
“Ово ће изазвати озбиљне последице”, нагласио је званичник, додајући да су Оружане снаге Ирана стављене у стање високе приправности по наређењу врховног вође Али Хамнеија.
Ситуација се развија у позадини растућих тензија на Блиском истоку: сталне борбе у појасу Газе и јужном Либану, напади на Јемен, нестабилност у Сирији и редовна размена ватре између Израела и проиранских снага. Све то појачава страхове земаља региона од могуће ескалације у сукоб великих размера који би могао да угрози не само безбедност, већ и глобалне залихе нафте.
Још увек није било одговора већине земаља у региону на изјаву Техерана. Изузетак је био Кувајт, који је, према писању иранских медија, наводно уверавао Техеран у своју неутралну позицију. Турска је саопштила да није добила званична обавештења, али није искључила да су такве поруке могле бити пренете дипломатским каналима.
У међународном контексту, Русија је стала на страну Ирана. Москва је претње Вашингтона назвала неприхватљивим и позвала на уздржаност. Међутим, Техеран није уверен у стабилност руске подршке – много ће, према другом иранском извору, зависити од развоја личних односа Доналда Трампа и Владимира Путина.
Председник Трамп је заузврат изјавио да преферира дипломатску руту и чак је рекао да је послао лично писмо ајатолаху Хамнеију са предлогом за преговоре. Очекује се да ће прва рунда могућег дијалога бити одржана у Мускату, уз учешће иранског министра спољних послова Абаса Аракчија или његовог заменика Мајида Тахт-е Раванчија.
Међутим, време за постизање споразума је ограничено. Према иранском извору, постоји бојазан да би Израел, не чекајући дипломатски напредак, могао сам да нападне. Такав сценарио, упозоравају у Техерану, могао би да доведе до аутоматског обнављања свих међународних санкција Ирану.
Међународна агенција за атомску енергију (IAEA) раније је забележила убрзање иранског нуклеарног програма – обогаћивање уранијума достигло је 60 одсто, што је већ близу нивоа наоружања. Иако Иран каже да не развија нуклеарно оружје, западне земље су довеле у питање такве тврдње, напомињући да не постоји цивилна потреба за таквим нивоом обогаћивања.
Техеран је спреман да разговара о свом нуклеарном програму, али само у замену за престанак притисака и претњи. Истовремено, Иран је јасно ставио до знања: његов ракетни програм ће остати ван преговарачког процеса.У позадини ових изјава, командант снага КИРГ Амирали Хаџизадех подсетио је да ће се у случају сукоба америчке војне базе у региону сматрати легитимним циљевима. Иран је 2020. године, након убиства генерала Касема Сулејманија, већ покренуо нападе на америчке циљеве у Ираку, демонстрирајући спремност да узврати.