ŠVEDSKA SE PRIKLJUČUJE RAZVOJU EVROPSKE KRSTAREĆE RAKETE DOMETA 2000 KM! ŠTA JE PROJEKAT ELSA?!

Namera je da se zajedno sa partnerima razvije kopnena krstareća raketa dometa od 1.000 do 2.000 kilometara

Švedska je, kao i Velika Britanija, iskoristila prošlonedeljni sastanak ministara odbrane NATO-a u Briselu da se pridruži inicijativi Evropskog pristupa dugotrajnim udarima (ELSA). Pored Francuske, Nemačke, Poljske i Italije, Švedska i Velika Britanija će sada takođe učestvovati u razvoju sposobnosti za konvencionalne precizni udar dugog dometa.

Kako na Platformi Iks piše švedski ministar odbrane Pol Jonson, imao je priliku da na sastanku potpiše deklaraciju o namerama za učešće u inicijativi.

Prema njegovim rečima, namera je da se zajedno sa partnerima razvije kopnena krstareća raketa dometa od 1.000 do 2.000 kilometara.

Sweden joins the list of ELSA countries. It is the only contributor not to already possess an air-launched cruise missile, although it has development experience with MBDA-G designing Taurus. This will fill a big capability gap, as its armed forces lacks stand-off munitions 1/3 https://t.co/sy3djYwiDa

— Timothy Wright (@Wright_T_J) October 18, 2024

Šta je ELSA

Evropski pristup za dugodometne udare (ELSA) je strateška inicijativa koja ima za cilj jačanje sposobnosti Evrope za izvođenje preciznih dugodometnih udara. Ova inicijativa je deo šireg napora da evropske zemlje obezbede neophodne alate za projektovanje sile, odvraćanje potencijalnih agresora i efikasan odgovor na novonastale bezbednosne pretnje. Evo pregleda ELSA inicijative, sa objašnjenjem ciljeva, učesnika, tehnologija, strateškog značaja i trenutnog statusa.

1. Ciljevi ELSA inicijative

• Jačanje odvraćanja: Razvijanjem dugodometnih sposobnosti, ELSA ima za cilj odvraćanje potencijalnih neprijatelja od preduzimanja neprijateljskih akcija protiv evropskih zemalja.
• Operativna fleksibilnost: Obezbeđivanje evropskim oružanim snagama mogućnosti za izvođenje preciznih i efikasnih udara u različitim teatrima, bez oslanjanja isključivo na savezničke sile.
• Tehnološki napredak: Podsticanje inovacija i razvoja u oblasti raketnih tehnologija, bespilotnih sistema i drugih povezanih oblasti, kako bi se očuvala konkurentska prednost.
• Interoperabilnost: Obezbeđivanje kompatibilnosti sistema zemalja učesnica, omogućavajući neometanu saradnju tokom zajedničkih operacija.

2. Zemlje učesnice

ELSA je zajednički napor koji uključuje više evropskih zemalja, prvenstveno unutar okvira Evropske unije (EU) i NATO-a. Ključne zemlje učesnice obično uključuju:

• Francuska
• Nemačka
• Velika Britanija
• Italija
• Španija
• Holandija
• Belgija

Ove zemlje doprinose resursima, ekspertizom i tehnologijom za zajednički razvoj i primenu dugodometnih udarnih sposobnosti.

3. Tehnologije i sposobnosti

ELSA obuhvata niz tehnologija i sistema namenjenih omogućavanju preciznih dugodometnih udara:

• Raketni sistemi: Razvoj i implementacija naprednih balističkih i krstarećih raketa sa produženim dometom i unapređenom preciznošću.
• Bespilotne letelice (UAV): Korišćenje dronova za izviđanje, ciljanje i udarne misije, smanjujući rizik za pilote.
• Sajber sposobnosti: Integracija sajber ratnih alata za ometanje komunikacija i komandnih struktura neprijatelja tokom udarnih operacija.
• Napredni sistemi za ciljanje: Implementacija najnovijih senzora i navigacionih sistema za poboljšanje preciznosti gađanja i uspešnosti misija.
• Sistemi komandovanja i kontrole (C2): Robusna infrastruktura za koordinaciju i upravljanje udarnim operacijama, efikasno povezujući više platformi i nacija.

4. Strateški značaj

• Regionalna bezbednost: Jača odbrambeni položaj Evrope, doprinoseći stabilnosti i sigurnosti regiona suočenog sa novim pretnjama.
• Autonomija: Smanjuje zavisnost od spoljnih sila (npr. Sjedinjenih Država) za ključne odbrambene sposobnosti, promovišući stratešku autonomiju.
• Ekonomski uticaj: Pokreće tehnološke inovacije i stvara radna mesta u odbrambenom sektoru, jačajući evropsku ekonomiju.
• Solidarnost saveznika: Ojačava posvećenost unutar NATO-a i EU, pokazujući jedinstvenu odlučnost suočavanja sa zajedničkim pretnjama.

5. Trenutni status i razvoj

Do 2024. godine, ELSA je postigla značajan napredak u nekoliko oblasti:

• Testiranje prototipova: Uspešni testovi novih raketnih sistema sa produženim dometom i poboljšanom preciznošću.
• Zajedničke vežbe: Redovne multinacionalne vojne vežbe radi testiranja interoperabilnosti i usavršavanja operativnih procedura.
• Istraživanje i razvoj: Tekući istraživački i razvojni projekti fokusirani na tehnologije sledeće generacije, uključujući hipersonične rakete i sisteme za ciljanje vođene veštačkom inteligencijom.
• Finansiranje i investicije: Povećana finansijska sredstva iz zemalja učesnica za podršku razvoju infrastrukture i nabavci tehnologije.

6. Izazovi i razmatranja

Iako ELSA pruža mnoge prednosti, suočava se i sa nekoliko izazova:

• Politički konsenzus: Postiganje i održavanje saglasnosti među različitim zemljama sa različitim prioritetima i budžetima za odbranu.
• Tehnološke prepreke: Savladavanje tehničkih izazova vezanih za pogon raketa, sisteme za navođenje i integraciju novih tehnologija.
• Pravni okviri: Kretanje unutar međunarodnih zakona i sporazuma koji regulišu upotrebu dugodometnih udarnih oružja.
• Upravljanje troškovima: Obezbeđivanje finansijske održivosti inicijative usred konkurentskih nacionalnih i EU budžetskih zahteva.

7. Perspektive za budućnost

U budućnosti, ELSA ima za cilj:

• Proširenje učešća: Podsticati više evropskih zemalja da se pridruže inicijativi, proširujući bazu za saradnju i resurse.
• Integracija novih tehnologija: Uvođenje napredaka u oblasti veštačke inteligencije, mašinskog učenja i kvantnog računarstva kako bi se poboljšale udarne sposobnosti.
• Jačanje saveza: Produbljivanje saradnje sa NATO-om i drugim međunarodnim partnerima kako bi se uskladili strateški ciljevi i operativne taktike.
• Poboljšanje brzog odgovora: Razvijanje mehanizama za bržu primenu i izvršenje udarnih misija kao odgovor na hitne pretnje.

Zaključak

Evropski pristup za dugodometne udare (ELSA) predstavlja ključni korak ka jačanju odbrambenih sposobnosti Evrope i obezbeđivanju strateške autonomije u sve složenijem globalnom bezbednosnom okruženju. Kroz jačanje saradnje, tehnološke inovacije i unapređenje operativne spremnosti, ELSA ima za cilj da evropskim zemljama obezbedi alate neophodne za efikasno odvraćanje i odgovor na potencijalne pretnje, čime se doprinosi ukupnoj stabilnosti i bezbednosti regiona.