Намера је да се заједно са партнерима развије копнена крстарећа ракета домета од 1.000 до 2.000 километара
Шведска је, као и Велика Британија, искористила прошлонедељни састанак министара одбране НАТО-а у Бриселу да се придружи иницијативи Европског приступа дуготрајним ударима (ЕЛСА). Поред Француске, Немачке, Пољске и Италије, Шведска и Велика Британија ће сада такође учествовати у развоју способности за конвенционалне прецизни удар дугог домета.
Како на Платформи Икс пише шведски министар одбране Пол Јонсон, имао је прилику да на састанку потпише декларацију о намерама за учешће у иницијативи.
Према његовим речима, намера је да се заједно са партнерима развије копнена крстарећа ракета домета од 1.000 до 2.000 километара.
Sweden joins the list of ELSA countries. It is the only contributor not to already possess an air-launched cruise missile, although it has development experience with MBDA-G designing Taurus. This will fill a big capability gap, as its armed forces lacks stand-off munitions 1/3 https://t.co/sy3djYwiDa
— Timothy Wright (@Wright_T_J) October 18, 2024
Шта је ELSA
Европски приступ за дугодометне ударе (ELSA) је стратешка иницијатива која има за циљ јачање способности Европе за извођење прецизних дугодометних удара. Ова иницијатива је део ширег напора да европске земље обезбеде неопходне алате за пројектовање силе, одвраћање потенцијалних агресора и ефикасан одговор на новонастале безбедносне претње. Ево прегледа ELSA иницијативе, са објашњењем циљева, учесника, технологија, стратешког значаја и тренутног статуса.
1. Циљеви ELSA иницијативе
- Јачање одвраћања: Развијањем дугодометних способности, ELSA има за циљ одвраћање потенцијалних непријатеља од предузимања непријатељских акција против европских земаља.
- Оперативна флексибилност: Обезбеђивање европским оружаним снагама могућности за извођење прецизних и ефикасних удара у различитим театрима, без ослањања искључиво на савезничке силе.
- Технолошки напредак: Подстицање иновација и развоја у области ракетних технологија, беспилотних система и других повезаних области, како би се очувала конкурентска предност.
- Интероперабилност: Обезбеђивање компатибилности система земаља учесница, омогућавајући неометану сарадњу током заједничких операција.
2. Земље учеснице
ELSA је заједнички напор који укључује више европских земаља, првенствено унутар оквира Европске уније (ЕУ) и НАТО-а. Кључне земље учеснице обично укључују:
- Француска
- Немачка
- Велика Британија
- Италија
- Шпанија
- Холандија
- Белгија
Ове земље доприносе ресурсима, експертизом и технологијом за заједнички развој и примену дугодометних ударних способности.
3. Технологије и способности
ELSA обухвата низ технологија и система намењених омогућавању прецизних дугодометних удара:
- Ракетни системи: Развој и имплементација напредних балистичких и крстарећих ракета са продуженим дометом и унапређеном прецизношћу.
- Беспилотне летелице (UAV): Коришћење дронова за извиђање, циљање и ударне мисије, смањујући ризик за пилоте.
- Сајбер способности: Интеграција сајбер ратних алата за ометање комуникација и командних структура непријатеља током ударних операција.
- Напредни системи за циљање: Имплементација најновијих сензора и навигационих система за побољшање прецизности гађања и успешности мисија.
- Системи командовања и контроле (C2): Робусна инфраструктура за координацију и управљање ударним операцијама, ефикасно повезујући више платформи и нација.
4. Стратешки значај
- Регионална безбедност: Јача одбрамбени положај Европе, доприносећи стабилности и сигурности региона суоченог са новим претњама.
- Аутономија: Смањује зависност од спољних сила (нпр. Сједињених Држава) за кључне одбрамбене способности, промовишући стратешку аутономију.
- Економски утицај: Покреће технолошке иновације и ствара радна места у одбрамбеном сектору, јачајући европску економију.
- Солидарност савезника: Ојачава посвећеност унутар НАТО-а и ЕУ, показујући јединствену одлучност суочавања са заједничким претњама.
5. Тренутни статус и развој
До 2024. године, ELSA је постигла значајан напредак у неколико области:- Тестирање прототипова: Успешни тестови нових ракетних система са продуженим дометом и побољшаном прецизношћу.
- Заједничке вежбе: Редовне мултинационалне војне вежбе ради тестирања интероперабилности и усавршавања оперативних процедура.
- Истраживање и развој: Текући истраживачки и развојни пројекти фокусирани на технологије следеће генерације, укључујући хиперсоничне ракете и системе за циљање вођене вештачком интелигенцијом.
- Финансирање и инвестиције: Повећана финансијска средства из земаља учесница за подршку развоју инфраструктуре и набавци технологије.
6. Изазови и разматрања
Иако ELSA пружа многе предности, суочава се и са неколико изазова:
- Политички консензус: Постигање и одржавање сагласности међу различитим земљама са различитим приоритетима и буџетима за одбрану.
- Технолошке препреке: Савладавање техничких изазова везаних за погон ракета, системе за навођење и интеграцију нових технологија.
- Правни оквири: Кретање унутар међународних закона и споразума који регулишу употребу дугодометних ударних оружја.
- Управљање трошковима: Обезбеђивање финансијске одрживости иницијативе усред конкурентских националних и ЕУ буџетских захтева.
7. Перспективе за будућност
У будућности, ELSA има за циљ:
- Проширење учешћа: Подстицати више европских земаља да се придруже иницијативи, проширујући базу за сарадњу и ресурсе.
- Интеграција нових технологија: Увођење напредака у области вештачке интелигенције, машинског учења и квантног рачунарства како би се побољшале ударне способности.
- Јачање савеза: Продубљивање сарадње са НАТО-ом и другим међународним партнерима како би се ускладили стратешки циљеви и оперативне тактике.
- Побољшање брзог одговора: Развијање механизама за бржу примену и извршење ударних мисија као одговор на хитне претње.
Закључак
Европски приступ за дугодометне ударе (ELSA) представља кључни корак ка јачању одбрамбених способности Европе и обезбеђивању стратешке аутономије у све сложенијем глобалном безбедносном окружењу. Кроз јачање сарадње, технолошке иновације и унапређење оперативне спремности, ELSA има за циљ да европским земљама обезбеди алате неопходне за ефикасно одвраћање и одговор на потенцијалне претње, чиме се доприноси укупној стабилности и безбедности региона.