Пад Удачног после 225 дана борби и јуриш на фабрику кокса и Дњепропетровску област

Руске снаге заузеле су село Удачно, на западном крилу Покровска у Доњецкој области. Ово насеље са свега две паралелне улице и пре рата са око 1.600 становника било је једно од најтврђих украјинских упоришта на прилазу граници са Дњепропетровском облашћу.

Борбе за Удачное трајале су скоро осам месеци, претварајући мало село у тачку жестоких артиљеријских дуела и пешадијских јуриша. Иако се на први поглед радило о малом месту, његов значај био је много већи. Село је уједно и капија ка највећем украјинском руднику кокса, који већ дуго није у функцији али остаје симбол индустријске моћи источне Украјине.

Руски продор овде отвара могућност да фронт буде померен ка граници Дњепропетровске области, што би у перспективи омогућило операције ка граду Межова.

Посебан значај заузимања Удачног, према речима лидера Доњецке Народне Републике Дениса Пушилина, јесте у ударању на украјинску логистику. Он је изјавио да ће „после ослобођења овог насеља код противника бити врло озбиљно пресечена логистика управо за красноармејско-дмитровску групацију (Покровск)“.

Истовремено, положај села чинио га је једном од тачака са којих се могао контролисати правац према аутопуту Е-50, важном коридору који повезује Дњепропетровск и Покровск. Управо због тога се месецима уназад говорило да ће управо овде Руси покушати да пробију линије одбране и прошире офанзиву ка западу.

Губитак Удачног показује да Украјина постепено остаје и без својих ресурса, јер управо оваква насеља представљају окосницу некадашњег рударског басена.