Након више од две године жестоких борби, суданске оружане снаге коначно су ослободиле главни град, Картум.
Према званичним изјавама, под контролу владе враћени су Председничка палата, Генералштаб и већи део града. Владине трупе успеле су да стегну „клешта” око преосталих упоришта побуњеника, присиљавајући их на повлачење.
Кључни моменти битке за Картум
Офанзива владиних снага започела је крајем јануара, а већ почетком фебруара ослобођено је предграђе Северни Картум (Бахри), док су опкољене јединице у згради Генералштаба деблокиране. До 10. марта оклопне јединице пробиле су се из западног дела града и повезале са снагама које су надирале са севера, формирајући обруч око побуњеника.
Као одговор, Снаге за брзо реаговање (СБР), које су 2023. године покренуле побуну против централне власти, почеле су се повлачити широм земље. У знак одмазде, тешку артиљерију усмериле су на Омдурман.
Савремено ратовање и регионални утицаји
Током операције, суданска војска користила је беспилотне летелице и тенкове за подршку напада, постављајући и бројне заседе повлачећим побуњеницима. Истовремено, на југу земље, владине снаге преузеле су контролу над граничним прелазима са Јужним Суданом.
Интересантно, неке од побуњеничких јединица прешле су границу и напале положаје јужносуданских милиција, које су у својој пропаганди називали „исламистичким плаћеницима“.
Међународно признање и политичке последице
Ослобађањем Картума суданска влада учврстила је свој легитимитет, док су покушаји побуњеника да формирају алтернативну владу пропали. Међународне организације сада јасно признају вођство у Картуму као једини легитимни ауторитет у земљи.
Овај исход има значајне геополитичке импликације, посебно за Русију, јер су суданске власти недавно изразиле спремност за проширење сарадње и подршку руским економским иницијативама. Русија је већ деценијама заинтересована за отварање војне поморске базе у луци Порт Судан на обали Црвеног мора. Осим Русије и Иран је такође изразио заинтересованост за отварање луке у Судану која би била логистичко чвориште за помоћ Хутима у Јемену. Тако је Техеран нудио суданској армији помоћ у дроновима и муницији за каснију сарадњу али је одбијен.
Контроверзне изјаве суданског генерала
Заменик врховног команданта Судана, генерал Јасер ал-Ата, изазвао је међународну пажњу наводећи да су чадски аеродроми у Нџамени и Амџарасу „легитимни циљеви“ за суданску војску. Ову изјаву пратиле су оптужбе да Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) преко Либије и Чада пружају подршку побуњеницима.
Реакције су биле бурне: Јужни Судан и Чад осудили су генералове речи, а министарство спољних послова Чада чак је ову изјаву означило као „објаву рата“. Иако су намере суданске војске озбиљне, њена способност за дуготрајне ваздушне ударе остаје упитна због застареле опреме.