Напад највероватније јеменских Хута крстарећим ракетама Шехид на острво Скотра и погибијом израелског официра сазнало се да Израел на острву Скотра има своју војну базу.
Наиме, то нешто није ни чудно, с обзиром да израелска ратна морнарица већ дуго оперише у Црвеном мору и с обзиром да се од 2006. године припрема напад на Иран, а у последњих 10 година израелске подморнице добијају све већи значај.
Оно што је интересанто јесте да је руска ратна морнарица била заинтересована за ову поморску базу коју је користила совјетска ратна морнарица у Црвеном мору и на самом улазу у мореуз Бабел ел Мандеб ( арапски Врата суза). Постојале су у време СССР-а чак две поморске базе на острву Скотра уз јеменску обалу и острву Дахалак, у данашњој Еритреји, а некада саставни део Етиопије из којих је контролисан Индијски океан.
Зашто је ова база веома важна за Израел, а не само за Русију.
Наиме ‘Афрички рог је стратешки важан из више разлога, не само зато што омогућава пројекцију силе на Блиски исток већ и утицај на Суески канал кроз Аденски залив. САД и Кина имају војне објекте у Џибутију.
Иначе пре две године 7. априла 2021. у близини Скотре изведен је био напад на ирански специјални брод Савиз. Ирански медији тада су саопштили су да је на трупу брода направљена велика рупа, настала очигледним коришћењем морске мине.
Израел је од Скотре тако створио једну од највећих поморско -ваздухопловних база у зони Блиског истока која је исходишна тачка за све израелске операције против Ирана и могући напад на Иран.
То се посебно односи на израелске подморнице класе Делфин, које је израел конструисао и изградио у Немчакој како би се могао адекватно супроставити Ирану. Ове подморнице су наведене и као оружје “другог удара” намењено са конфликте и сузбијање претњи првим ударом.
Ове подморнице су наоружане крстарећим ракетама ” Попај турбо”. У израелску употребу ова ракета прво је ушла као ракета ваздух-земља, да би каснијим усавршавањем постојеће платформе добили крастарећу ракету домета 1500 км. Ракета је дефинисана и развијена усавршавањем постојеће платформе чиме су избегнути значајни трошкови после одбијанаја Американаца да Тел Авиву продају крстареће ракете БГМ-109 Томахавк које се лансирају са бродова и подморница. Технолошка основа система Have litle познатог под називом Попај II домета 150 км послужила је за развој крстарећег пројектила продужењем основне варијанте ракете и стварањем простора да се искористи додатна количина горива. Пројектил је први пут тестиран маја 2000. године. У највећој тајности, а био је лансиран са подморнице делфин. У исто време је Израел обавестио јавност да поседује бојеву главу тежине 200 кг која садржи 6 кг плутонијум који се може интегрисати у погодну ракетну платформу. Пројектил са оваком интегрисаном бојевом главом тестиран је 2002. године, чиме је званично почело добијање крстарећег пројектила домета 1.500 км.Нови типови подморнице класе “Делфин” имају независан АИП погон, који омогућава да подморница остане дуже под водом у односу ка класичне дизел-електричне подморнице. Ове подморнице су тише, подводна вожња је дужа и омогућава извођење дугих мисија посебно према Персијском заливу. Подморница може да остане у зароњеном стању 45 дана. Највећа радна дубина роњења је 350 метара. Подморница има торпедне цеви калибра 650 и 3+3 бочне севи калибра 533 мм. Осим ракета “Попај турбо” ту су биле и ракете Харпун УГН-84Ц и Попај трубо.