ШТА СВЕ РУМУНИЈА КУПУЈЕ ОД 2024. ДО 2027: БУКУРЕШТ ПРАВИ ВОЈНУ СИЛУ НА КАРПАТИМА

Румунска војска добила је у првим данима 2024. године нови буџет који јечак 45 посто већи од прошлог за 2023 годину и износиће више од 20 милијарди евра који ће се користити за велику набавку.

Нови буџет за Румунску војску биће већином усмерен на набавку савремен борбене технике западне производње, а листа шта ће Румунија набавити је огромна од ловаца 5. генерације Ф-35- тенкова Абрамс, дронова, ракетних фрегата и амфибијских десантних возила.

Foto: Shutterstock

Ратно ваздухопловство

Је вид румунске војске који се највише модернизује. Од текућих уговорених програма Румунија ће ојачати своју борбену авијацију са 32 борбена авиона F-35 Lightning II. Вредност овог посла са САД износи 6,5 милијарди долара.

Док не стигну F-35 Lightning II наставља се набавка половних ловаца Ф-16 који ће заменити ловце МИГ-21 Лансер који су повучени у јуну 2023. године. Уговор је финализован 4. новембра и има процењену вредност на 387 милиона долара (388 милиона евра). Такође укључује испоруку пратеће опреме, резервних делова и других услуга модификације авиона, одржавања и техничке обуке. Свих 32 авиона ће бити подвргнута неопходном одржавању и модификацијама како би се трансформисали у румунску конфигурацију М6.5.2. Радови укључују обуку и логистичку подршку, а обављаће их норвешки индустријски партнери, а уз подршку САД. Прва транша летелица испоручена је до краја 2023. године, док је испорука друге транше заказана за 2024. годину.

Још једна од набавки за румунску војску у 2024. години је набавка 21 беспилотне летелице Watchkeeper, са израелском компанијом Талес. Ова беспилотна летелица би требала да се ради у кооперацији са румунском компанијом Romtehnica.

Договор, се процењује на 1,89 милијарди леја (410 милиона долара). Као део споразума, актери румунске одбрамбене индустрије треба да обезбеде домаће производне и сервисне капацитете за тактичке дронове, наводи се у саопштењу министарства. Уговор важи пет година. Електрични и механички системи ће се производити у Румунији. Watchkeeper је заснован на дрону Елбит Хермес 450.

Foto: Shutterstock

Следећа беспилотна летелица коју купује Румунија јесте 18 беспилотних летелица Bayraktar TB2. Вредност посла износи 321 милион долара. Беспилотна летелица намењена је румунским копненим снагама. Свака систем чини шест беспилотних летелица (укупно 18 дронова). Пакет осим беспилотних летелица чини и пакет логистичке подршке, неопходну обуку и опрему“. Bayraktar TB2 биће распоређени у 93. ваздухопловној бази где су некада били смештени ловци МиГ-23. Румунија ће са овом набавком постати друга чланица Европске уније после Пољске која ће управљати са беспилотним летелица Bayraktar TB2 и трећа европска чланица НАТО-а која ће их наручити ван Турске.

У 2024. године биће набављена и два вишенаменска транспортна хеликоптера Airbus H215M. Вредност посла износи 150 милиона долара. Набавка хеликоптера Х215М намењена је имплементацији циљева способности који су додељени Румунији у оквиру процеса планирања одбране НАТО-а.

Foto: Shutterstock

Противваздухопловна одбрана

Румунска ПВО располаже са четири ракетне батерије ПВО система Патриот ПАЦ-3. Румунија је 2017. потписала уговор за куповину још седам ракетних батерија. Вредност посла је 3,9 милијарди долара. Угвор је потписан са компанијама Raytheon и Lockheed-Martin. Испорука првих батерија из овог пакета требала би да уследи током 2024.

shutterstock

Копнена војска Румуније

Главна набавка за копнену војску биће у 2024. години куповина 54 тенка М1А2 Абрамс у верзији SEPv3. Вредност посла износи 1,07 милијарди долара. Вашинготн је дао зелено светло за румунску куповину тенкова Абрамс.

М1А2 SEPv3 је најновија надограђена верзија главног борбеног тенка Абрамс, који нуди побољшану заштиту, преживљавање, убојитост и мрежне могућности. Тенкови су иста варијанта коју користе Сједињене Државе и побољшаће интероперабилност Румуније са САД и другим НАТО савезницима, посебно на источном крилу алијансе.

Румунија модернизује своју артиљерију набавком 54 самоходна вишецевна лансера ракета HIMARS и 81 вођени пројектил GMLRS и 81 алтернативни GMLRS; 54 крстареће ракете ATACMS и 24 напредна тактичка артиљеријска система AFATDS. Вредност посла 1.25 милијарди долара.

Румунија у 2024 треба да купи и 58 самоходних јужнокорјеских хаубица К-2. Вредност посла је 1.92 милијарди долара.

У 2024. биће реализована и набавка 377 борбених оклопних возила точкаша Pirahna V, а вредност посла је 1,6 милијарди долара.

У 2004 требао би бити реализиван програм за набавку лаких оклопних возила точкаша JLTV и француски Sherpa 4×4. Вредност посла је 916 милиона долара. Набавка оклопних возила 4х4 има за циљ набавку 1.059 тактичких оклопних возила у 9 конфигурација – основне верзије и осам изведених типова , потребних за опремање Министарства народне одбране. један од захтева био је и да се лака оклопна возила JLTV производе на територији Румуније. У питању је 279 JLTV.

FOTO MINISTARSTVO ODBRANE SEVERNE MAKEDNIJE/СЛАВЈАНКА ПЕТРОВСКА

Ратна морнарица

Ратна морнарица упркос неким најавама да ће се одустати од великих пројеката судећи према плановима Букурешта то се неће догодити. За морнарицу планирана су два крупна програма: набавка подморница и вишенаменских корвета.

Румунија планира за своју морнарицу да купи две подморнице класе Scorpene. Вредност посла процењена је на 2 милијарде долара. Програм ће трајати две године. Програм набавке обухвата више од самих подморница. Поред подморница и торпеда Scorpene. Званични програм укључује свеобухватну логистичку подршку, услуге одржавања, тестну и криптографску опрему, као и услуге обуке особља које обухватају борбену употребу. Овај свеобухватни приступ осигурава да ће Румунија имати неопходне ресурсе и способности да ефикасно користи и одржава своја нова средства.

Један од најамбициознијих програма после подморница јесте и набавка два обална патролна брода после отказивања куповине корвета. Букурешт жели да оба обалска патролна брода буду изграђена у Румунији и да по својим карактеристикама буду близу кореветама. Оба брода треба да замене корвете класе Тетал један. Румунија жели да модернизује своје две фрегате Т-22Р (Ф-221 Кинг Фердинанд и Ф-222 Регина Мариа) америчким системима и наоружањем. У 2024. години Ратна морнарица Румуније би имала 2 нова брода ОПВ/корвете, 2 модернизоване и наоружане фрегате Т-22, 3 модернизована брода носача ракета са НСМ пројектилима, два нова брода за рониоце и нови тегљачи. Овим ће се додати и стари бродови: фрегата Марасести, две старе корвете класе Тетал-2, као и остали стари бродови који су још увек у употреби. План за наредне године за Поморске снаге такође укључује: два нова скупа и специјализована противбродска хеликоптера направљена у сарадњи са Ербасом, разне ваздушне и поморске дронове, амфибијска јуришна возила за маринце, обалске батерије са противбродским ракетама НСМ.

Морнаричка пешадија

За морнаричку пешадију Румунија од САД купује и 16 амфибијских десантни борбених возила Assault Amphibious Vehicle AAVP-7A1. Вредност посла износи 120,5 милиона долара.

Румунија је затражила куповину 16 AAVP-7A1; три AAV командне варијанте (ААVC -7AL); две ААV варијанте за извлачење i (ААVR-7Аl); 16 тешких митраљеза калибра 50 (12,7 мм); и пет митраљеза 7,62 мм М240B. У оквиру пакета наоружања за ове амфибије су и аутоматски бацач граната МК-19; М36Е Т1 ИЦ нишански системи; резервни делови за подршку; опрема за подршку (укључујући комплете за посебне мисије, обука, некласификовани технички приручници, пакет техничких података, инжењерска и техничка подршка и помоћ (укључујући техничке услуге извођача радова); и други повезани елементи програмске и логистичке подршке.

Значај део новца из буџета биће издвојен и за обнову ваздухопловних база: инфраструктура штаба МНЦ-СЕ, Сибиу, Инфраструктура 57. ваздухопловне базе М. Когалницеану, Инфраструктура ваздушне базе Кампиа Турзи 71, Инфраструктура Михаи Браву (ХСАМ) иИнфраструктурна база 86 Аериана

0 коментара на “ШТА СВЕ РУМУНИЈА КУПУЈЕ ОД 2024. ДО 2027: БУКУРЕШТ ПРАВИ ВОЈНУ СИЛУ НА КАРПАТИМА

  1. Srbija opet najslabija karika. Najjednostavnije je Srbiji oteti teritorije. Hrvatska, Mađarska i Rumunija dijele Vojvodinu. Šiptarima KiM i Preševo. Mogli bi Bugari malo da isprave granicu prema Srbiji i Makedoniji (ili kako se već zove). Raška u savez muslimanima (tvz. Bošnjacima) iz BiH. Mudrog li Srpskog naroda, … Nema veze tu je cajka, rakija, prasetina,…i presednik petokolonaš.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *