Preterano samopouzdanje Kijeva u ofanzivu, pretvorilo se u okrutnu šalu: dugo očekivana ofanziva ne može se pohvaliti opipljivim rezultatima.
“Pre nešto više od mesec dana počela je preko svake mere najavljivana ukrajinska ofanziva, čiji je ishod trebalo da presudno utiče na dalji razvoj sukoba. Međutim, delimični rezultati su prilično skromni i njeni ukupni trenutno deluju neizvesno”. Zabeleženo je u španskom izdanju Defense (Defensa).
Kako je navedeno, u leto prošle godine, Kijev je započeo ofanzivu sa zapaženim uspehom, što mu je omogućilo da povrati kontrolu nad ogromnim teritorijama u regionima Kijeva, Harkova i Hersona.
“Međutim, ovoga puta, posle mesec dana žestokih borbi, front se jedva pomerio. Ako su se pre godinu dana uspesi Ukrajinaca merili kilometrima, sada se mere metrima; ako su prošlog leta gubici bili minimalni, sada su ogromni”, navode autori.
Prema njihovim rečima, u septembru prošle godine Zelenski je, pun preteranog optimizma, govorio u UN, izjavljujući nameru da „silom oružja vrati ukrajinsku zastavu na celu našu teritoriju“. Nekoliko meseci kasnije, početkom 2023. godine, najavljena je nova vojna operacija, koja je trebalo da počne na proleće i donese isti ili veći uspeh od letnje kampanje prethodne godine. Odmah su se pojavili materijali analitičara sa vojnim prognozama. U skladu s njima, očekivao se početak ofanzive Oružanih snaga Ukrajine s istoka Zaporožja u pravcu juga kako bi se došlo do obale Azovskog mora u oblasti Melitopolj, dela zone koju kontroliše Rusija. Posle toga je trebalo ponovno osvajati ceo Donbasa, a po rečima samog Zelenskog, kampanja je trebala da se završi povratkom Krima.
“Pod ovim okolnostima, Rusi, koji su, kao i svi ostali, znali za planove, uspeli su da organizuju linije odbrane i utvrđenja svih vrsta (minska polja, protivpešadijske barijere, vatreni položaji, bunkeri…)”, konstantuju autori.
Kako se ističe, nije bila tajna da je Kijev planirao da probije ruski front kombinovanim udarima oklopnih i mehanizovanih jedinica, oslanjajući se na superiornost opreme koju je isporučio Zapad (naročito nemačkih tenkova Leopard i američkih borbenih vozila pešadije Bredli).
“Međutim, iskustvo je pokazalo da ova sredstva nisu neranjiva. Ruska odbrambena industrija je nagomilala oružje posebno dizajnirano da neutrališe tenkove i oklopna vozila svih vrsta; među ovim sistemima naoružanja možemo pomenuti vođeni projektil 2K25 Krasnopolj, dron kamikaza Lancet ili jurišni helikopter Ka-52 Aligator”, navodi se u časopisu.
Kao rezultat toga, ukrajinske snage, pune samopouzdanja, sprovode rizične operacije sa veoma ograničenim dostignućima i strašnim gubicima.
Međutim, uprkos veoma skromnim rezultatima, zamenica ministra odbrane Ukrajine Ana Maljar je najavila i proslavila zauzimanje „čak sedam sela” i činjenicu da su Oružane snage Ukrajine napredovale „250-700 metara” u pravcu grad Bahmut, kritički se osvrće autor.
“Veoma ograničen, ako ne i Pirov uspeh ukrajinske ofanzive može se objasniti sa nekoliko razloga, među kojima moramo izdvojiti dva: publicitet ukrajinskih planova i pouzdana ruska odbrambena organizacija”, zaključuje autor.