SMENA SERGEJA ŠOJGUA! VLADIMIR PUTIN UTABAVA PUT NOVOJ VOJNOJ ARISTOKRATIJI! NOVI MINISTAR BELOUSOV NA SPECIJALNOM ZADATKU

Andrej Mlakar

U nedelju uveče novi-stari ruski predsednik Vladimir Putin zvanično je saopštio da će novi ministar odbrane Ruske Federacije biti ponovo civil. Zapravo sa ovom odlukom Rusija se ponovo vratila na tradiciju da ministar odbrane bude civil, a ne vojno ili poluvojno lice.

U novijoj istoriji Rusije koja počinje od 25. decembra kada je spuštena zastava “Crvenog oktobra” i istaknuta bela, plava i crvena trobojka, samo dva ministra su bila civili. Prvi miminstar odbrane novije Rusije bio je vojno lice general Pavel Gračov, a nasledili su ga isto generali Mihail Kolesnikov i Igor Rodionov, koga je nasledio kasnije general Igor Sergejev koji je na toj funkciji ostao do 2001 godine.

Od 2001 godine Vladimir Putin na početku svog mandata izbarao je prvo civila ili bolje reći polucivila na čelu ministarstva odbrane Igora Ivanova koji je na toj funkciji ostao punih šest godina. Inače Ivanov je bio pukovnik FSB. Njega je posle petogodišnjeg mandanta 2007. nasledio isto civil Anatolij Serdjukov koji je bio pukovnik u rezervi. Serdjukov je ostao na čelu ministarstva odbrane Rusije punih 5 godina do kraja 2012. godine kada ga je zamenio Sergej Šojgu.

Šojgu u Ministarstvo odbrane došao kao general i iz Ministarstva za vanredne situacije. Na čelu ovog ministarstva proveo je 11 godina od čega su tri ratne godine. Preživeo je i pobunu boraca Vojne organizacije Vagner i Jevgenija Prigožina koji je na sva zvona galamio protiv Šojgua.

Te druge ratne godine 2023 po ruskim telegram kanalima počelo je već javno negodovanje protiv Sergeja Šojgua. Šojgu koji je smatan bliskim Putinovim priajteljem, sa njim je odlazio na letovanja i zimovanja, vojna lica su javno negodovala. Najviše za vreme one čuvene mobilizacije u septembru 2022. godine kada se njegov zet optuživao za bahato ponašanje, razuzdane žurke i kritikovanje vojske. U vojnim krugovima to baš nije bilo primeljeno lepo, ali se o tome naširoko pričalo i debatovalo, a gde drugde nego na Telegramu.

Šuškalo se i da neki Šojgujevi ljudi zarađuju lepe pare, da pojedini ratni veterani ostaju uskraćeni za novavc i lečenje, da je briokratija teška i složena i da je nemoguće da borac koji je proveo na frontu dobije i određena prava. Novac je nestao, a pritužbe rasle.

Činilo se da Putin nimalo ne obraća pažnju na te priče, ali izgleda da nije bilo tako. Najpre je usledilo hapšenje Šojguovog najbližeg saradnika Timura Ivanova, koji je pao u aprilu 2023 godine zbog milionske prevare. Ubrzo za njim u maju 2024 uhapšen je još jedan Šojgov saradnik Jurij Kuznjecov načelnik glavnog kadrovskog direktora Ministarstva odbrane, koji se sumnjiči za uzimanje mita od komercijalnih struktura.

Već u drugoj godini rata bilo je primećeno da velike količine novca za borce, invalide nestaje i otiče. Pokrenuta je bila tajna istraga koja je dovela do toga da se otkrije raskošni život visokih oficira. Usledilo je hapšenje i sklanjanje Sergeja Šojgua.

Ono što se zna dodeljena mu je visoka funkcija koji je postao Sekretar Saveta bezebdnosti Ruske Federacije i glavni čovek za ruske bezbednosne službe, odnosno neka forma “prvog špijuna Rusije”, dok čuveni funkcioner, Nikolaj Pastrušev postao je Putinov zamenik i desna ruka. Ruski predsednik zapravo izveo je rokadu.

Šojgua je sklonio od izvora novca, Patruševa postavio kao najbližeg saradnika, oči i uši onoga što se dešava u samoj Rusiji i svetu, a Šojgu udaljen od raskošnog života i izvora novca, na funkciju gde će imati državnu paltu. Postavljen na visoko mesto, a zapravo činovnik koji će se baviti prezentovanjem bezebnosnih infrmacija.

Da je Putin okrenuo novi list govori i to da je za pravljenje reda u ministarstvu odbrane, da se ima uvid i kontrola gde svaka rublja ide, koje nabavke se vrše za vojsku i šta se šalje na front, kao i da se rokovi u vojnim fabrikama poštuju postavio svog ekonomistu Andreja Belousova.

Belousov se navodi kao čovek koji je pripremio Rusiju za ekonomski rat sa Zapadom i omogućio da uticaj sankcija na rusku ekonomiju bude minoran, suzbijena inflacija, a EU naterana da uprkos žestokim uvredama tajno kupuje rusku naftu i gas.

Belousov će imati zadatak, da počne počišćavanje, da sve otkrivene pare vrati u kasu i da se svaka rublja koja pripada borcu, ranjeniku i pronadležnosti svim veteranima budu isplaćene.

Belusov osim što je služio vojsku za razliku od prethodnika nema nikakvu vojnu prošlost niti čin makar u rezervi. Zapravo radi se o ekonomisti, ali ne onom tehnokratskom obliku, već o bliskom saradniku Putina čovek od poverenja koji je u Ministarstvu odbrane na specijalnom zadatku da protvetri redove, suzbije korupciju, spreči odliv novca i bogaćenje visokih oficira.

Zapravo uloga Belousova je da izvrši speocjalni zadatak da vojna industrija radi punom parom, da svi zadaci budu ispunjeni, a vojnicima i veteranima budu isplaćena sva zagarantovanan ovčana sredstva i druga prava.

Odnosno Belousov polagano utabava stazu onoga što se zove sociološkim rečnikom rečeno “Aristokratija mača”. Elita ratnika, komandanta, koji su svoje ljudske i organizacione sposobnosti iskazali u ratu, a sada će preuzeti nove dužnosti. Zapravo era neoliberalista, tehnokrata postaje prošlost u ruskom društvu.

Osnov činiće ljudi kojima je država, a ne novac glavni pokretač u razvoju ruskog društva, koje treba ići ka pravednosti, a ne meritokratiji. Učesnici rata kao što je to bilo posle 1945. trebaju da postanu nosioci novog razvoja Rusije.

Dok su početkom 2000-tih bili dominatni sada polako nestaju, a ruski predsednik Vladimir Putin natojaće da do 2030 godine oni polako zauzmu ključne pozicije u državi. Prva na redu je i vojska.

Na to je ukazao nedavni razmeštaj zvanica na vojnoj paradi u čast Dana pobede 9. maja. Iza Vladimira Putina sedeo je niko drugi nego Vladimir Vlad Filatov zvani “Struna” pripadnik 382. bataljona mornaričke pešadije koji se istakao u bici za Marijupolj, a poznat je bio zato što je na leđima nosio upečatljivi crveni ranac. U bici je teško raljen, izgbio je podkolenicu, ali je i dalje veoma priustan i važan u ruskom društvu.

Upravo zbog Strune i gomile drugih vojnika oficira, podgoviria i dobrovoljaca Belusov je dobio specijalni zadatak da provetri ministarstvo odbrane.

“Liberalizam u Rusiji postoji od Petra Velikog i to mora da se naglasi, da srpski čitalac ne bi pomislio da to ima veze sa Jeljcinom, Sorošem, nego od Petra Velikog i njegovih reformi. Petar Veliki je čovek za koga se može slobodno da se kaže da je najgora ličnost u ruskoj istoriji, jer samo bi teškoj budali palo na pamet da na onolikoj močvari i uz onolike žrtve podigne Sankt Peterburg. Ali, naravno u Rusiji se o Petru Velikom ne govori ništa negativno, ali kad se spomene Staljin svi se roguše i diže im se kosa na glavi. O Petru Velikom se ne može čuti ništa ružno, odatle proističe ruski liberalizam. Oni obožavaju sve zapadno, a preziru sve rusko. Oni hoće da razore sistem koji vlada u Rusiji u datom vremenu i da stvore jedan predivan sistem zapadnih vrednosti milion puta bolji. Pa recimo imali smo Dekabriste 1825 koji su hteli da dignu revoluciju i ubili su cara. Sa idejom da oslobode kmetove i sve ostalo, ali dekabristi uglavnom nisu znali ruski, pričali su na francuskom, između sebe komunicirali na francuskom jer je ruski jezik seljački, a francuski gospodski. Tako da pojava ruskih liberala u današnje vreme ne treba da čudi ima duboke korene i kako da kažem, ona naprosto nije prirodna. Ruski liberalizam nije prirodan, on nije proistekao iz ruskog bića kao na primer, kao što je liberalizam na Zapadu prirodan, kao što je socijalizam neprirodan u Americi, tako je liberalizam neprirodan u Rusiji. Ti ljudi nisu rusofobi, nisu ljudi koji mrze Rusiju, ali samo misle da bi bilo bolje kad bi na primer se usvojile zapadne vrednosti. To možemo nazvati lenjinovom terminologijom “korisni idioti”, kaže Boško Jovanović, magistar međunarodnih odnosa moskovskog MGIMO