СМЕНА СЕРГЕЈА ШОЈГУА! ВЛАДИМИР ПУТИН УТАБАВА ПУТ НОВОЈ ВОЈНОЈ АРИСТОКРАТИЈИ! НОВИ МИНИСТАР БЕЛОУСОВ НА СПЕЦИЈАЛНОМ ЗАДАТКУ

Андреј Млакар

У недељу увече нови-стари руски председник Владимир Путин званично је саопштио да ће нови министар одбране Руске Федерације бити поново цивил. Заправо са овом одлуком Русија се поново вратила на традицију да министар одбране буде цивил, а не војно или полувојно лице.

У новијој историји Русије која почиње од 25. децембра када је спуштена застава “Црвеног октобра” и истакнута бела, плава и црвена тробојка, само два министра су била цивили. Први миминстар одбране новије Русије био је војно лице генерал Павел Грачов, а наследили су га исто генерали Михаил Колесников и Игор Родионов, кога је наследио касније генерал Игор Сергејев који је на тој функцији остао до 2001 године.

Од 2001 године Владимир Путин на почетку свог мандата избарао је прво цивила или боље рећи полуцивила на челу министарства одбране Игора Иванова који је на тој функцији остао пуних шест година. Иначе Иванов је био пуковник ФСБ. Њега је после петогодишњег манданта 2007. наследио исто цивил Анатолиј Сердјуков који је био пуковник у резерви. Сердјуков је остао на челу министарства одбране Русије пуних 5 година до краја 2012. године када га је заменио Сергеј Шојгу.

Шојгу у Министарство одбране дошао као генерал и из Министарства за ванредне ситуације. На челу овог министарства провео је 11 година од чега су три ратне године. Преживео је и побуну бораца Војне организације Вагнер и Јевгенија Пригожина који је на сва звона галамио против Шојгуа.

Те друге ратне године 2023 по руским телеграм каналима почело је већ јавно негодовање против Сергеја Шојгуа. Шојгу који је сматан блиским Путиновим приајтељем, са њим је одлазио на летовања и зимовања, војна лица су јавно негодовала. Највише за време оне чувене мобилизације у септембру 2022. године када се његов зет оптуживао за бахато понашање, разуздане журке и критиковање војске. У војним круговима то баш није било примељено лепо, али се о томе нашироко причало и дебатовало, а где другде него на Телеграму.

Шушкало се и да неки Шојгујеви људи зарађују лепе паре, да поједини ратни ветерани остају ускраћени за новавц и лечење, да је бриократија тешка и сложена и да је немогуће да борац који је провео на фронту добије и одређена права. Новац је нестао, а притужбе расле.

Чинило се да Путин нимало не обраћа пажњу на те приче, али изгледа да није било тако. Најпре је уследило хапшење Шојгуовог најближег сарадника Тимура Иванова, који је пао у априлу 2023 године због милионске преваре. Убрзо за њим у мају 2024 ухапшен је још један Шојгов сарадник Јуриј Кузњецов начелник главног кадровског директора Министарства одбране, који се сумњичи за узимање мита од комерцијалних структура.

Већ у другој години рата било је примећено да велике количине новца за борце, инвалиде нестаје и отиче. Покренута је била тајна истрага која је довела до тога да се открије раскошни живот високих официра. Уследило је хапшење и склањање Сергеја Шојгуа.

Оно што се зна додељена му је висока функција који је постао Секретар Савета безебдности Руске Федерације и главни човек за руске безбедносне службе, односно нека форма “првог шпијуна Русије”, док чувени функционер, Николај Паструшев постао је Путинов заменик и десна рука. Руски председник заправо извео је рокаду.

Шојгуа је склонио од извора новца, Патрушева поставио као најближег сарадника, очи и уши онога што се дешава у самој Русији и свету, а Шојгу удаљен од раскошног живота и извора новца, на функцију где ће имати државну палту. Постављен на високо место, а заправо чиновник који ће се бавити презентовањем безебносних инфрмација.

Да је Путин окренуо нови лист говори и то да је за прављење реда у министарству одбране, да се има увид и контрола где свака рубља иде, које набавке се врше за војску и шта се шаље на фронт, као и да се рокови у војним фабрикама поштују поставио свог економисту Андреја Белоусова.

Белоусов се наводи као човек који је припремио Русију за економски рат са Западом и омогућио да утицај санкција на руску економију буде миноран, сузбијена инфлација, а ЕУ натерана да упркос жестоким увредама тајно купује руску нафту и гас.

Белоусов ће имати задатак, да почне почишћавање, да све откривене паре врати у касу и да се свака рубља која припада борцу, рањенику и пронадлежности свим ветеранима буду исплаћене.

Белусов осим што је служио војску за разлику од претходника нема никакву војну прошлост нити чин макар у резерви. Заправо ради се о економисти, али не оном технократском облику, већ о блиском сараднику Путина човек од поверења који је у Министарству одбране на специјалном задатку да прответри редове, сузбије корупцију, спречи одлив новца и богаћење високих официра.

Заправо улога Белоусова је да изврши спеоцјални задатак да војна индустрија ради пуном паром, да сви задаци буду испуњени, а војницима и ветеранима буду исплаћена сва загарантованан овчана средства и друга права.

Односно Белоусов пoлагано утабава стазу онога што се зове социолошким речником речено “Аристократија мача”. Елита ратника, команданта, који су своје људске и организационе способности исказали у рату, а сада ће преузети нове дужности. Заправо ера неолибералиста, технократа постаје прошлост у руском друштву.

Основ чиниће људи којима је држава, а не новац главни покретач у развоју руског друштва, које треба ићи ка праведности, а не меритократији. Учесници рата као што је то било после 1945. требају да постану носиоци новог развоја Русије.

Док су почетком 2000-тих били доминатни сада полако нестају, а руски председник Владимир Путин натојаће да до 2030 године они полако заузму кључне позиције у држави. Прва на реду је и војска.

На то је указао недавни размештај званица на војној паради у част Дана победе 9. маја. Иза Владимира Путина седео је нико други него Владимир Влад Филатов звани “Струна” припадник 382. батаљона морнаричке пешадије који се истакао у бици за Маријупољ, а познат је био зато што је на леђима носио упечатљиви црвени ранац. У бици је тешко раљен, изгбио је подколеницу, али је и даље веома приустан и важан у руском друштву.

Управо због Струне и гомиле других војника официра, подговириа и добровољаца Белусов је добио специјални задатак да проветри министарство одбране.

“Либерализам у Русији постоји од Петра Великог и то мора да се нагласи, да српски читалац не би помислио да то има везе са Јељцином, Сорошем, него од Петра Великог и његових реформи. Петар Велики је човек за кога се може слободно да се каже да је најгора личност у руској историји, јер само би тешкој будали пало на памет да на оноликој мочвари и уз онолике жртве подигне Санкт Петербург. Али, наравно у Русији се о Петру Великом не говори ништа негативно, али кад се спомене Стаљин сви се рогуше и диже им се коса на глави. О Петру Великом се не може чути ништа ружно, одатле проистиче руски либерализам. Они обожавају све западно, а презиру све руско. Они хоће да разоре систем који влада у Русији у датом времену и да створе један предиван систем западних вредности милион пута бољи. Па рецимо имали смо Декабристе 1825 који су хтели да дигну револуцију и убили су цара. Са идејом да ослободе кметове и све остало, али декабристи углавном нису знали руски, причали су на француском, између себе комуницирали на француском јер је руски језик сељачки, а француски господски. Тако да појава руских либерала у данашње време не треба да чуди има дубоке корене и како да кажем, она напросто није природна. Руски либерализам није природан, он није проистекао из руског бића као на пример, као што је либерализам на Западу природан, као што је социјализам неприродан у Америци, тако је либерализам неприродан у Русији. Ти људи нису русофоби, нису људи који мрзе Русију, али само мисле да би било боље кад би на пример се усвојиле западне вредности. То можемо назвати лењиновом терминологијом “корисни идиоти”, каже Бошко Јовановић, магистар међународних односа московског МГИМО