Русија је једнострано одлучила да промени поморску границу са Литванијом, Финском у Балтичком мору, јављају западни медији.
Како се наводи претпоставља да Русија планира ескалацију према балтичким државама.
Закључак је да би ово могло бити огромна провокација према чланицама НАТО пакта, посебно ако заиста буде тај план реализован.
Балтичка флота нема толико на јачини у бродовима и подморницама. Кад се погледа ради се о ефективи 44 пловила од чега су само две подморнице једна класе Кило из 1983 и друга унапређена верзија 1986 годиште, мада се спомиње процес модернизације подморничке флоте и располагање са 6 дизел-електричних подморница носача крстарећих ракета, ту су затим два разарача и већином ракетне фрегате, ракетне корвета, чак њих 7 и миноловци и миноплагачи.
Међутим Балтичка флота посебан нагласак ставља на морнаричко ваздухопловство и противбродске ракете обалске одбране јер у случају рата Балтичка флота не може рачунати због конфигурације мора и лаке блокаде уласка на помоћ Северне флоте која је најближа, али су зато јаке копнене ефективе .
Јаку подморничарску флоту на Балтику од чланица НАТО има Немачка и Шведска, дански капацитети су више способни за затварање мореуза што Русији свакако не би могло да иде на руку. Осим обалске одбране полагање мина у Финском заливу, који додуше мрзне, али и на самом балтику посебно из зоне ексклаве Калињинград би био још један вид одбране, који би осим војног паралисао и комплетан цивилни саобраћај на Балтику, а посебно рибарење у зонама Шведских територијалних вода.
Калињинград остаје главни бастион не само руске војске на Балтику, него и морнарице одакле се лако може борбено деловати противборским ракетама великог домета БАЛ-Е, Бастион, али и ССН-3 Патјорка обалска верзија противбродске ракете П-500 Балзат која има бојеву главу јачине 950 кг.Што се тиче поморских ефектива нове чланице НАТО Финске она располаже са 4 корвете, 4 ракетне корвета класе Хамина и 4 класе Раума, ту су и 2 минополагача класе Маменма и 3 класе Пансио, као и 13 миноловаца. За брзо пребацивање ту су деснтни чамци укупно 74 пловила од тога 12 класе Јех и 30 класе Јурмо, као и 24 комада класе Уиско, ту је и већи број различитих мањих пловила за везу.
Пољска која има амбиције да изгради најачу војску на Балтику за сад што се тиче морнарице не стоји баш сјајно. У оперативној употреби има само једну подморницу и то руску класе Кило, ту су две ракетне фрегате америчке производње класе Пери, 3 ракетне фрегате, једна противподморничка фрегата, као и једна вишенаменска корвета пројект Меко А-100, ту су још бродови за подрђку, извиђање, хидрографски бродови, као и јака обалска одбрана, авијацијска бригада са хеликоптерима за противбродску борбу… Пољска располаже са противбродским ракетама типа РБС-15. Пољска поседује као и остале морнарице са бројном флотом миноплагача и миноловаца.