Severnokorejska balistička raketa KN-23 od kada je Bela kuća saopštila da ih je dobila Rusija i da ih koristi već duže vreme počeo je da uliva strah u kosti zapadu.
O ovoj raketi manje ili više svi pričaju, a strah je postao još veći kada se prenela vest sa zebnjom da je i Iran navodno isporučio balističke rakete srednjeg dometa do 2.000 km Rusiji.
Bilo je i onih koji su govorili da Rusija nema više kapacitete za proizvodnju raketa. Međutim, u pitanju je nešto drugo. Pošto je Rusija u rat,nužnost nabavke većeg broja raketa je prekopotrebna dok se ne uspostavi serijska proizvodnja projektila na nivou ratnih potreba.
Isto tako posle izlaska iz Sporazuma o raketama srednjeg dometa kojima je Rusiji bilo zabranjeno da pravi projektile dometa od 500 do 3000 km.
Rešenje je nađeno u Severnoj Koreji i Iranu. Isto tako Rusija nije morala Pjongjangu da plaća projektile u novcu, kao što prosečni zapadni ideolog misli nego u isporuci nueklarnog rekatora za podmornice i usavršavanje lansiranja interkontinetalnih balističkih raketa, kao i ispomoć u svernokorejskom svemirskom programu sa čime Rusija ima ogorman potencijal, a da za uzvrat dobije stotine, ako ne i hiljade raketa.
Isti slučaj je i sa Iranom.
Inače za obe zemlje ne važi sporazum o raketama srednjeg dometa, a oni trenutno se preterano i ne nerviraju mnogo na pretnje Zapada i SAD.
Tako je stigao i KN-23 koji je nazvan i Kimskander.
KN-23 poznata i kao Hwasong-11Ga je balistička raketa kratkog dometa sa lansirnom masom od 3,4 tone, težinom bojeve glave od 500 kg i potvrđenim dometom lansiranja od 690 kilometara. Njegov visoko manevarski let i let sa nižom putanjom pruža mu veće šanse da izbegne protivraketne odbrambene sisteme.
KN-23 je veoma sličan ruskom SS-26E (Iskander),, posebno po svom dizajnu, proporcijama, aerodinamičkim karakteristikama i lansirnim vozilima (TEL). Međutim, KN-23 ima veći domet, što ukazuje na veću masu pogonskog goriva i veći prečnik nego što se obično pretpostavlja. Od 2021. godine prikazana je i testirana teža verzija KN-23.