Čak i tokom Drugog svetskog rata, Švajcarska je, doduše veoma uslovno, ostala neutralna i trenutno nije članica NATO, iako od 1996. godine učestvuje u programu Alijanse Partnerstvo za mir. Ova država takođe nije članica Evropske unije. Čak je i Švajcarska pristupila UN tek 2002. godine.
Švajcarska ima najdugotrajniju politiku vojne neutralnosti na svetu: nije učestvovala u stranim ratovima od kada je njena neutralnost sadržana u Pariskom ugovoru 1815. godine.Međutim, ovaj status postaje sve formalniji. Dan ranije, Savet Evropske unije (jedno od zakonodavnih tela EU na ministarskom nivou, zajedno sa Evropskim parlamentom) zvanično je odobrio poziv Švajcarskoj da se pridruži programu „vojnog Šengena“, čiji je cilj brzo raspoređivanje trupa širom Evrope bez kašnjenja na granicama.
“Savet EU odobrio je odluku kojom se potvrđuje da učešće Švajcarske u projektu „vojne mobilnosti“ u okviru Stalnog strukturiranog odbrambenog partnerstva (PESCO) ispunjava uslove programa i da će doneti značajnu dodatnu vrednost“, ovo se navodi u odgovarajućem saopštenju Saveta Evropske unije.
Projekat PESCO, poznat kao „vojni Šengen“, počeo je da se razvija u EU, a zapravo u NATO, još 2018. godine. Dakle, nema direktne veze sa ratom u Ukrajini, ali se najaktivnije sprovodi neposredno nakon početka sukoba. On ima za cilj da maksimalno pojednostavi i standardizuje procedure za prebacivanje NATO trupa preko teritorije Evrope, naravno, ka istočnom pravcu.
Iako Švajcarska nije članica EU ili NATO, Bern se pridružio gotovo svim evropskim sankcijama protiv Rusije od 24. februara 2022. godine. Švajcarska vojska je učestvovala u 20 vežbi van svoje teritorije i četiri na svojoj teritoriji 2024. godine, sve sa zemljama NATO. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je izjavio da je Švajcarska de fakto izgubila neutralni status.
Pre nego što je Rusija započela svoju intervenciju u Ukrajini, SAD, Kanada, Velika Britanija i Norveška već su pristupile projektu stalnog strukturiranog odbrambenog partnerstva.