Кључни детаљи смањења
Румунски министар одбране Јонут Моштеану истакао је да је потез очигледан и очекиван због нове фокусне оријентације администрације Доналда Трампа ка Индо-Пацифичком региону и заштити америчких граница. Тренутно је у бази Михаил Когалничану стационирано 1.700 америчких војника, а након смањења биће између 900 и 1.000, с тим што је ово ротација без замене и база остаје највећа НАТО-ова у Европи. Бригада има елементе у Бугарској, Словачкој и Мађарској, где је повлачење неизвесно, а министар Моштеану наводи да се елементи враћају у Кентаки. Базе Девеселу и Кампиа Турзи у Румунији остају непромењене са сталним присуством, док укупно НАТО присуство у Румунији износи 3.500 војника, укључујући неамеричке снаге, и остаје на истом нивоу. Пентагон наглашава да ово није повлачење из Европе, већ прилагођавање за уравнотежен глобални распоред, уз напомену да САД одржавају преко 100.000 војника у Европи – више него пре 2022. године. Овај потез је део ширег плана Трампове администрације да преусмери ресурсе ка Азији, где Пекинг представља дугорочну стратешку претњу, и ка јужној граници САД, где се суочава са миграционим изазовима и картелима.
Реакције и контроверзе
Моштеану је смирен и истиче да је 3.500 НАТО војника довољно, да Румунија улаже у сопствену војску и добија амерички систем противваздухопловне одбране, додајући да Букурешт дели 650 км границе са Украјином. Румунија је последњих месеци забележила низ инцидената – од мина које плутају Црним морем до дронова који улазе дубоко у њен ваздушни простор – што је подстакло убрзану набавку нових ПВО система попут Patriot и NASAMS-а. Званичник НАТО-а потврђује да је посвећеност САД јасна, да су прилагођавања рутина, а новоформирана мисија Источна стража појачава будност након инцидената са дроновима. Ова мисија, најављена прошлог месеца, укључује стално патролирање борбеним авионима и радарским системима дуж целог источног крила, од Балтика до Црног мора. Републикански лидери Конгреса Роџер Вицкер и Мајк Роџерс осуђују потез као подривање одвраћања од Русије и слабљење Трампових преговора са Путином, тражећи хитно појашњење од Пентагона. Они тврде да слање сигнала слабости Москви у тренутку када Трамп врши притисак за мировни споразум у Украјини може охрабрити даљу агресију. Пољски министар Косинијак-Камиш каже да нема информација о смањењу, док Трамп наводи да могу додати више трупа у Пољској. Литванија и Естонија немају промена и фокусирају се на сопствену одбрану. Словачка истиче да одлука не утиче на њих, јер Шпанија предводи њихову бригаду. Италијански министар Кросето напомиње да Европа мора преузети одговорност, а фокус САД на Кини је стара прича још од Обаме. Он подсећа да је „пивот ка Азији“ започет још 2011. године, али да је рат у Украјини привремено зауставио тај процес.
Стратешки контекст
Трампова администрација од јануара 2025. позива Европу да испуни 2% БДП за одбрану, а ово смањење је део шире преорјентације. Године 2022. послато је преко 4.000 војника у Румунију након 2022, док је 2025. фокус на Кини и Мексику. НАТО вежбе Steadfast Dart 2025 у Румунији показују спремност. Ове вежбе, одржане у фебруару на полигону Смардан код Галаћа, укључиле су преко 10.000 војника из 12 земаља и симулирале одбрану од хибридних напада – комбинације конвенционалних снага, дронова и сајбер операција. Источноевропске земље брину се због наводних руских провокација, али званичници истичу да је Европа спремнија него икад. Од 2022. године, европске чланице НАТО-а повећале су буџете за одбрану за преко 600 милијарди евра, а многе су достигле или премашиле циљ од 2% БДП-а.
Шта значи за регион?
Румунија добија напредну ПВО од САД као позитиван аспект. Ови системи, укључујући најновије верзије Patriota, биће интегрисани у националну мрежу до краја 2026. године. Аналитичари упозоравају да би Русија могла тестирати НАТО границе чешћим инцидентима, посебно у Црном мору. Иницијатива НАТО-а Источна стража представља нову мисију за 24/7 надзор. Она укључује стално присуство борбених авиона у ваздуху, поморске патроле и сајбер одбрану.