Руске трупе систематски преузимају контролу над територијом северозападно од Угледара након заузимања града. Постало је познато да је око 15 квадратних километара територије на овом правцу у року од 24 часа прешло под контролу Оружаних снага Русије.
Оружане снаге Русије прошириле су зону контроле дуж пута за Богојавленку, као и ка Новоукрајинки. Тиме је успостављена контрола над територијама у области северних притока реке Кашлагач.
У међувремену, украјинска команда покушава да изгради нове линије одбране после губитка Угледара. Оружане снаге Украјине, упркос сталним изјавама да Угледар није од стратешког значаја, схватају да је након што је град дошао под контролу Оружаних снага Русије, линија фронта у овој области значајно смањена у дужини, те да је стога руска војска могла наставити офанзиву одједном у неколико праваца – и према Богојавленки на северу и према Великој Новоселки на западу (ту се налази тзв. Времевска избочина).
Али за организовање нових одбрамбених положаја потребна је људство. Команда Оружаних снага Украјине и даље има проблема са овим. Потврђено је да се 123. бригада ТО заправо побунила. Истовремено је 72. бригада која је увелико искрварила, супротстављена руским јединицама које је методично довршавају на равницама код Угледара.Истовремено, руске трупе не спроводе „храбро“ напредовање, настављајући да делују методично – са посебним нагласком на елиминисању људства украјинских јединица.