РУСКА НУКЛЕАРНА ПЕСНИЦА СА АМЕРИЧКИМ ПОТПИСОМ

Лични осврт, Пише: Данко Боројевић

Ако се сагледају бројне француске изјаве ових дана, стиче се утисак да Париз пошто је почео да губи своје позиције у Африци, планира да ратује на европском тлу. “Мали Наполеон”, како иначе поједине европске колеге називају француског председника, све више губи тло под својим “малим стопалима”.

Нису само Руси ударили “шамар” Макрону у Африци. Пре свега су то урадиле САД, кад су успеле својим утицајем у Аустралији да сторнирају “већ потписани уговор о француској продаји подморница Канбери”, вредним неколико милијарди долара и замене га “уговором о продаји америчких подморница Аустралији“.

Међутим, саме САД су пасивно ако не и благонаклоно гледале на то, да званични Париз губи своје позиције у Африци. Напротив, убрзо по повлачењу Француза, САД су послале своје емисаре у “бивше француске протекторате“.

И шта је преостало Паризу после лоших искустава са Вашингтоном? Па да одигра партију покера са Москвом али са “означеним картама”.

Или практично, шта вреди француских 200 нуклеарних бојевих глава наспрам 16.000 руских, јер на 4.500 америчких бојевих глава једноставно не могу да рачунају. Русија званично има 5889 нуклеарних бојевих глава у служби, али и око 10.000 у складиштима (то је незванично, тачан број се не зна).

Према Федерацији америчких научника, организацији за процену залиха нуклеарнога оружја, Русија поседује највећу залиху оружја за масовно уништење у свету. Организација такође тврди, да Русија има 4,650 активних нуклеарних бојних глава, док САД има 2468. Други извори, међутим кажу да САД има више нуклеарних бојних глава, а стварне бројке остају предмет процена.

Тачан број нуклеарних бојевих глава је државна тајна и стога је ствар нагађања. А план да се нуклеарно наоружање сведе само на САД и Русију и да бројка износи по 1.600 бојевих глава, само је пуста жеља пре свегаа Американаца и Руса.

Не треба заборавити, да је бивши СССР 1991. године имао 45.000 бојевих глава. Целокупни арсенал бивше државе, наследила је Русија. А посебно на томе су инсистирале САД.

Део бојевих глава је разоружан, али не сав то је сигурно. Он је једноставно стављен у складишта, “за случај да нешто пође по лошем“.  То су САД знале и аминовале.

У свом недавном истраживању, SIPRI је проценио да је укупан број нуклеарних бојевих глава које су набавиле нуклеарне државе достигао 12.512 у јануару 2023. године. Приближно 9.576 се чува у војним залихама. Око 3.844 бојеве главе су распоређене са пројектилима. 2000 бојевих глава, које су првенствено из Русије и Сједињених Држава, одржавају се за високу оперативну узбуну.

Процене говоре, да САД тренутно имају 5244 бојеве главе од тог 1770 на бојевом дежурству, Русија има 5889 бојевих глава, од тога је 1674 на бојевом дежурству. Даље следе Французи који имају 290 бојевих глава, Велика Британија 225, Кина 500, Индија 164, Пакисатан 170. Док се за Северну Кореју процена крећу на 30 а за Израел који “наводно нема” нуклерано оружје, процене се крећу на 90 бојевих глава.

Иако је план САД и Русије о укупно 3200 бојевих глава за обе државе звучао добро и оптимистично, он није био реалан. Тај план обухватао је истовремено одрицање осталих држава од свог нуклеарног арсенала. Једина држава, која се одрекла свог арсенала била је Јужноафричка република али то је био изузетак.

А што се тиче САД и Русије, стиче се утисак да се оне “као свађују” али “незванично све више сарађују”, тргују “испод жита” а у јавности уводе једна другој санкције. А јасно се види да заједно имају за циљ да “обуздају Европу“.

А Макрон, ако хоће да ратује са Русијом, мора да схвати да нема подршку САД и самим тим и заштиту. Европа мора да схвати да неће добијати “шамаре” само од Русије већ и САД.

А Русија и САД никада неће директно једна на другу, то је јасно још од 19. века.

А коме то није јасно, нека и даље живи у својим заблудама о некаквој Европи.